Globalna energetska i geopolitička kriza može ozbiljno uticati na Srbiju, s obzirom na trenutne sukobe na Bliskom Istoku i nagli porast cena goriva koji uzdrmavaju svetska tržišta. U razgovoru za Euronews Srbija, stručnjaci upozoravaju da trenutna situacija ne vodi ka smirivanju, već ka daljoj eskalaciji. Dušan Stojaković, urednik ekonomske rubrike Večernjih novosti, ističe da bi napad na nuklearna postrojenja imao katastrofalne posledice, ne samo za region, već i za ceo svet. Njegov kolega Bojan Bilbija, urednik političke rubrike Politike, dodaje da bi eskalacija sukoba mogla izazvati humanitarnu katastrofu za milione ljudi, dok energetska tržišta trpe sve veći pritisak.
U jutarnjem programu, sagovornici su se osvrnuli i na rast cena goriva, nestašice dizela u Sloveniji i Hrvatskoj, kao i na potencijalne dugoročne posledice za ekonomiju Srbije i regiona. Tema sukoba na Bliskom Istoku i njegovog uticaja na globalna ekonomska i energetska tržišta bila je u centru pažnje, a cena barela nafte trenutno je iznad 110 dolara. Pretnje i ultimatumi koji se plasiraju u medijima ne ukazuju na smirivanje situacije, što dodatno zabrinjava.
„Nažalost, ovo nisu poruke koje vode ka smirivanju, već ka dodatnom zaoštravanju. Ako se napadnu nuklearna postrojenja, ceo svet će imati ogromne posledice. Ako sukob nastavi ovakvim intenzitetom, uskoro ćemo svi biti mnogo siromašniji“, naglašava Stojaković. On ističe i da trenutna kriza ne bi bila toliko ozbiljna da nije donet niz političkih odluka koje ograničavaju korišćenje alternativnih izvora energije. „Energenata ima, alternative postoje, ali su političke odluke prepreka da se koriste. Dokle će trajati ta odluka, videćemo“, dodaje.
Bilbija upozorava na humanitarne posledice eventualnog napada na iranske nuklearne kapacitete, ističući da bi to moglo izazvati humanitarnu katastrofu ogromnih razmera. „Milioni ljudi bi ostali bez struje i osnovnih potreba. Ako rat eskalira, Iran bi mogao reagovati zastrašujuće, a ceo lanac snabdevanja i život običnih ljudi u regionu bio bi ugrožen“, podvlači.
Nestabilnost na globalnom nivou već utiče na Balkan, s obzirom na nestašice dizela u Sloveniji i ograničenja u Hrvatskoj, što pokazuje koliko region zavisi od stabilnih energetskih tokova. „U Sloveniji uopšte nema dizela, a u Hrvatskoj se točenje goriva ograničava. Kod nas su rezerve za sada stabilne, što pokazuje da smo se dobro pripremili“, kaže Bilbija.
Posebnu pažnju izazvala je nenajavljena poseta predsednika Aleksandra Vučića Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koja se ocenjuje kao značajan diplomatski potez u trenutku globalne nestabilnosti i energetske krize. Stojaković ukazuje na to da su teme razgovora verovatno bile NIS i energetski aranžmani, s obzirom na to da ističe rok koji su Amerikanci postavili za promenu vlasništva u NIS-u, kako bi se eliminisali Rusi iz vlasništva. „Pregovara se o preuzimanju od strane mađarskog Mola i Adnoka iz Abu Dabija. Da li će se to dogoditi, još ne znamo, ali sve ide u tom pravcu“, dodaje.
Bilbija ukazuje da slovenački izbori neće imati presudan uticaj na Srbiju, dok su mađarski izbori od velikog značaja. „Orban je retki svetski lider koji može da pregovara i sa Putinom i sa Trampom, što mu daje prednost. Za Srbiju je važno da Vučić i Orban imaju stabilne odnose, jer je to omogućilo da se prevaziđu izazovi sa NIS-om“, ističe Stojaković.
U razgovoru o previranjima unutar EU, Stojaković napominje da je izjava španskog premijera Pedra Sančeza, koja sugeriše da čak i ako Srbija prizna Kosovo, Španija to neće priznati, pokazatelj suverene politike unutar EU. Bilbija dodaje da postoje dva suprotstavljena tabora u EU, jedan koji je bliži Trampu, a drugi Briselu, i da razumevanje tih odnosa predstavlja ključ za strateško pozicioniranje Srbije.
Na kraju, sagovornici ističu da je trenutna energetska i geopolitička situacija ekstremno složena, ali da Srbija, zahvaljujući strateškom planiranju i diplomatskim manevrima, uspeva da održi stabilnost i snabdevanje. „Globalne tenzije i sukobi pokazuju da je humanitarni i ekonomski rizik stvaran, ali Srbija se relativno dobro snalazi zahvaljujući političkoj i strateškoj pripremi“, zaključuje Bilbija.
