Sudija Apelacionog suda u Beogradu, Miodrag Majić, poznat kao jedan od osnivača opozicione inicijative „ProGlas“, izazvao je pažnju javnosti svojom odlukom koja se tiče korišćenja aplikacije „Skaj“ kao dokaza u srpskom pravosuđu. U svojoj analizi, Majić je istakao da dostavljanje dokaza putem međunarodne pravne pomoći i radnji stranih organa ne garantuje njihovu zakonitost. Ova odluka, doneta u okviru razmatranja žalbi branioca 12 optuženih, predstavlja značajan korak u pravnim okvirima Srbije i izaziva razne reakcije među pravnicima i političarima.
Odluka je doneta u vezi sa slučajem protiv grupe državljana Srbije, koji su uhapšeni 19. oktobra 2022. godine u Španiji u akciji koja je uključivala Europol, srpsku i špansku policiju. Optuženi se terete za proizvodnju i distribuciju marihuane u pet laboratorija u Španiji. U okviru te akcije, španska policija je zaplenila više od 2.000 biljaka marihuane i 63 kilograma već pripremljene za prodaju.
Optužnica se odnosi na tako zvanu „špansku grupu“ koju čine Miloš Marjanović, Jovan Marjanović, Zoran Marjanović, Miloš Medojević, Marko Medojević, Miloš Tomović, Mile Radulović, Anđela Tuba, Miloš Ćurčić, Nemanja Čabrić i Sara Bastajić. U Srbiji su takođe uhapšena dvojica članova ove grupe, kojima su pronađeni veliki iznosi novca i oružje, kao i blokirani bankovni računi sa više od 85.000 evra.
U ovoj situaciji, sud je ukinuo rešenje o potvrđivanju optužnice i vratio predmet Specijalnom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje. Ova odluka je izazvala posebnu pažnju zbog spornog korišćenja dokaza prikupljenih putem aplikacije „Skaj“.
U obrazloženju, sud je naveo da je neophodno da se proceni zakonitost dokaza prikupljenih putem ove aplikacije, koja sadrži komunikacije koje se pripisuju optuženom Milošu Tomoviću. Sud je istakao da mora da se utvrdi da li su ovi dokazi prikupljeni na zakonit način, što nije garantovano samo time što su dostavljeni putem međunarodne pravne pomoći.
Pored toga, sud je naglasio da je potrebno pribaviti optužni akt iz Španije i utvrditi u kojoj je fazi tamošnji proces. Ovo se posebno odnosi na to što se protiv okrivljenih već vodi krivični postupak u Španiji, što dodatno komplikuje situaciju i može uticati na nadležnost prvostepenog suda u Srbiji.
Važno je napomenuti da je aplikacija „Skaj“ korišćena kao dokaz u više krivičnih postupaka u Srbiji, uključujući i one koji se vode protiv poznatih kriminalnih grupa, kao što su slučajevi Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i Darka Šarića. Ova aplikacija, koja je dešifrovana zahvaljujući saradnji više evropskih policijskih agencija, postala je ključni alat u borbi protiv organizovanog kriminala.
Odluka Miodraga Majića i njegovih kolega iz Apelacionog suda može imati dalekosežne posledice na buduće procese u kojima se koriste dokazi prikupljeni putem „Skaj“ aplikacije. Dok neki pravnici i analitičari pozdravljaju ovu odluku kao korak ka jačanju pravne sigurnosti i zaštiti prava optuženih, drugi se plaše da bi ovakva praksa mogla otežati borbu protiv organizovanog kriminala u Srbiji.
S obzirom na trenutnu situaciju, postavlja se pitanje kako će se srpsko pravosuđe suočiti sa izazovima koji dolaze iz međunarodnih pravnih okvira i kako će se ovo odraziti na buduće suđenja i istražne postupke. Ova odluka može otvoriti raspravu o potrebi za revizijom zakonskih okvira koji regulišu korišćenje dokaza prikupljenih u inostranstvu, kao i o načinu na koji se srpske vlasti bore protiv organizovanog kriminala.
