O ključnim međunarodnim događajima protekle nedelje razgovarali su Aleksandra Kolaković, stručnjakinja za francusku i evropsku spoljnu politiku, i Petar Ivić, analitičar međunarodnih odnosa. Tema razgovora obuhvata promene u globalnoj politici, stratešku važnost Grenlanda, kao i aktuelne nemire u Iranu.
Kolaković je istakla da se svet menja i da je prisutno prekomponovanje u međunarodnim odnosima. Ova situacija, prema njenim rečima, ulazi u izuzetno dinamičnu fazu, a događaji poput politike Donalda Trampa i nemira u Iranu postaju ključni za razumevanje trenutnog stanja u svetu. U vezi sa Iranom, ona naglašava da nedostatak pouzdanih informacija otežava analizu situacije, ali je jasno da su ekonomske posledice protestâ veoma ozbiljne.
Ona se takođe osvrnula na godišnju konferenciju francuskih ambasadora, koju je održao predsednik Emanuel Makron. Ova konferencija, iako nije dobila značajnu medijsku pažnju, igra ključnu ulogu u definisanju buduće strategije Evrope, naglašavajući stratešku autonomiju koja obuhvata ne samo odbrambene aspekte već i ekonomsku dimenziju.
Francuska, prema njenim rečima, jasno ističe Poljsku kao ključnu zemlju za evropsku budućnost, a Makron je definisao i aspekte tehnološke suverenosti Evrope. Uloga tehnologije u savremenim sukobima postaje sve važnija, a regulative koje se donose imaju za cilj da ograniče monopol velikih korporacija i omoguće rast evropskim firmama i start-upovima.
Ivić se nadovezao na temu Grenlanda, ističući njegovu stratešku važnost zbog globalnog otopljavanja i novih trgovačkih ruta. On je naglasio da 60 odsto Grenlanda još uvek nije istraženo, što otvara mogućnosti za buduće strateške interese. U tom kontekstu, on je komentarisao Trampovu pretnju vojnom aneksijom Grenlanda, navodeći da je to više bila taktika pregovaranja nego realna vojna opcija.
U međuvremenu, situacija u Iranu se pogoršava, a protesti, koji su najmasovniji od Iranske revolucije, rezultirali su brojnim mrtvima i hapšenjima. Kolaković je ukazala na ozbiljan pad vrednosti iranskog rijala i drastičan porast cena hrane. Takođe, istakla je da pokušaji stranog mešanja u unutrašnje poslove Irana mogu otvoriti prostor za proamerički režim, ali da situacija ostaje veoma teška.
Ona je izrazila zabrinutost da trenutni talas protesta ne može sam po sebi srušiti režim, ali može otvoriti mogućnost za pojavu kandidata iz establišmenta koji će zauzeti blaži stav prema Americi. Politička struktura Irana, međutim, otežava brze promene, s obzirom na to da su vojne snage povezane sa vlašću.
Ivić je dodao da američko prisustvo u regionu dodatno komplikuje situaciju i da će budući razvoj događaja zavisiti od interesa SAD i Izraela. On je naglasio nepredvidivost Trampove administracije i istakao da je teško predvideti sledeće poteze.
Na kraju, Kolaković je ukazala na to da nestabilnost u Iranu ima šire regionalne implikacije, te da male i srednje države često trpe posledice unutrašnjih kriza. Ovi nemiri, prema njenom mišljenju, pokazuju složeni odnos vlasti prema građanima i izazovima ljudskih prava.
U zaključku, sagovornici su naglasili da je trenutni fokus međunarodne politike usmeren na Iran i američko prisustvo u regionu, kao i na potrebu za strateškom autonomijom Evrope kako bi se prilagodila novim globalnim izazovima.
