Kada će biti održani parlamentarni izbori, da li će opozicione stranke formirati ideološke blokove ili imati jedinstvenu kolonu, i hoće li biti studentske liste, samo su neka od pitanja koja se postavljaju pred predstojeće glasanje. Iako su mnoge stvari neizvesne, jedno je sigurno – najveći oponent vlasti na izborima neće biti tradicionalni rivali, već još uvek nedefinisan politički entitet koji proizašao iz studentskih blokada.
Univerzitet u Beogradu, kao ključna institucija, našao se na udaru kritika u trenutku kada se politička situacija u zemlji dodatno komplikuje. Medijski narativi često predstavljaju profesore i akademske institucije kao neprijatelje države, što, prema rečima Stefana Surlića, docenta na Fakultetu političkih nauka, predstavlja duboko nepravedan narativ. Surlić ističe da univerzitet ne bi trebao biti meta kritika i da je važno očuvati njegov status kao nacionalnog blaga.
On podseća da Beogradski univerzitet spada među 1,9% najprestižnijih na svetu, ističući da je njegova reputacija bolja nego što su to slučajevi univerziteta u Bukureštu, Budimpešti, Zagrebu i Ljubljani. Surlić smatra da bi država trebala jačati svoje institucije umesto da ih slabi privilegovanjem stranih privatnih licenci, što bi moglo ugroziti standarde obrazovanja.
U emisiji „Plenum“, Surlić je naglasio da je autonomija univerziteta ključna, jer je to prostor kritičke misli i različitih stavova. On se osvrnuo i na nedavne događaje na Univerzitetu u Novom Sadu, gde je profesorki Jeleni Kleut odbijen zahtev za produženje ugovora, naglašavajući da nijedan profesor ne bi trebao da se oseća ugroženim zbog svog društvenog angažmana.
Filip Grbić, filozof i književnik, komentarišući trenutnu krizu srpske demokratije, ističe da se univerzitet pretvara u „autonomnu zonu“ u kojoj su zakoni suspendovani. Prema njegovim rečima, odbijanje da se uključe u mainstream može dovesti do osipanja i blaćenja pojedinaca, što je cena slobode. Grbić kritikuje politizaciju akademskog prostora i ističe da su trenutni metodi borbe, poput plenuma i blokada, u stvari uvozni proizvodi ekstremne levice.
On ukazuje na to da se studenti umesto da se posvete učenju mobilizuju za političke akcije, što smatra zloupotrebom mladosti. Grbić veruje da Srbija predstavlja samo jedno od mnogih bojišta u globalnom građanskom ratu, naglašavajući da situacija u kojoj manjina pokušava da preuzme vlast na ulici nije održiva.
Oba sagovornika, Surlić i Grbić, ukazuju na to da su studenti, suočeni sa neispunjenim zahtevima iz protesta, odlučili da se institucionalizuju kroz formiranje Studentske liste. Surlić to vidi kao logičan korak, dok Grbić smatra da bi univerziteti trebali ostati prostori za akademsku slobodu, a ne političke arene.
Grbić takođe upozorava na opasnost pretvaranja univerziteta u političke poligone, gde bi se mogla dogoditi tragedija poput smrti studentkinje Milice Živković, koju dovodi u vezu sa nedavnim događajima na fakultetu. Ova situacija ukazuje na to koliko je važno očuvati autonomiju akademskog prostora kako bi se omogućila sloboda istraživanja i podučavanja.
U svetlu predstojećih izbora, postavlja se pitanje kako će se studenti i akademska zajednica organizovati i kakvu će ulogu igrati u oblikovanju političke scene. Da li će se uspešno institucionalizovati ili će i dalje biti marginalizovani? Ova pitanja ostaju otvorena dok se situacija u Srbiji nastavlja razvijati.
