LONDON – Premijer Velike Britanije Kir Starmer je danas izrazio svoje stavove nakon što je razgovarao sa premijerkom Danske, članovima Evropske komisije, NATO-a i američkim predsednikom Donaldom Trampom. Starmer je istakao da je najavljena primena carina na saveznike zbog težnje ka kolektivnoj bezbednosti NATO-a pogrešna. Portparolka Dauning strita prenela je da je Starmer naglasio da je bezbednost na severu prioritet za sve saveznike radi zaštite evroatlantskih interesa.
Tramp je zapretio uvođenjem carina od 10% od 1. februara na robu iz Velike Britanije, Norveške i šest država EU koje učestvuju u vojnim vežbama na Grenlandu. Ove carine bi se primenjivale dok se ne postigne dogovor o američkoj kupovini Grenlanda. U međuvremenu, države članice Evropske unije razmatraju mogućnost uvođenja uzvratnih carina prema Sjedinjenim Američkim Državama u vrednosti od 93 milijarde evra kao odgovor na Trampove pretnje.
Izvori iz Fajnenšal Tajmsa navode da bi EU mogla ograničiti pristup američkim kompanijama tržištu EU kao deo mera odmazde. Planirane mere uključuju ranije pripremljenu listu carina, koja je obustavljena do 6. februara, kao i EU instrument protiv prinude koji bi mogao da ograniči američke investicije i usluge. Ove mere dolaze u trenutku kada ambasadori EU pripremaju zajednički odgovor na Trampovu najavu.
Britanija je upozorila da Trampova pretnja Grenlandu može izazvati „opasnu silaznu spiralu“. U zajedničkom saopštenju, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i Velika Britanija su poručile da pretnje iz Vašingtona podrivaju transatlantske odnose i rizikuju dalju eskalaciju sukoba. Ova grupa država se obavezala da će ostati ujedinjena i koordinisana u svom odgovoru, naglašavajući važnost očuvanja suvereniteta.
Hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman pozvao je na održavanje transatlantskog jedinstva i balansiranje trgovinskih odnosa između EU i SAD. Istakao je da su Sjedinjene Američke Države i Evropska unija strukturno povezane, a da sigurnosni aspekt zavisi od snage transatlantske veze. Radman je naglasio da su saveznici unutar NATO-a dužni da se međusobno uvažavaju.
Finski premijer Peteri Orpo je ocenio Trampove pretnje kao ozbiljnu stvar i upozorio na rizik od trgovinskog rata. On je naglasio da je važno da se situacija reši što pre, dok je norveški premijer Jonas Gar Stere pozvao na oprez zbog mogućeg trgovinskog rata. Stere je istakao da takva situacija ne bi koristila nikome.
Nemačka i njeni evropski partneri su odlučili da neće dozvoliti da ih Tramp „ucenjuje“. Nemački ministar finansija Lars Klingbajl je naglasio da Berlin neće ustupiti Vašingtonu po ovom pitanju, dodajući da će uslediti evropski odgovor. Irska ministarka spoljnih poslova Helen Mekenti je pretnju carinama nazvala „potpuno neprihvatljivom i duboko žalosnom“, naglašavajući da je budućnost Grenlanda stvar koju treba da odrede Danska i grenlandski narod.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni je opisala Trampove carine kao „grešku“, dok je nemačko Udruženje mašinske industrije pozvalo Evropsku komisiju da razmotri korišćenje „instrumenta protiv prinude“. Ovaj instrument omogućava EU da uzvrati zemljama koje vrše ekonomski pritisak na članice.
Bivši generalni sekretar NATO-a, Anders Fog Rasmusen, oštro je kritikovao Trampove izjave o Grenlandu, tvrdeći da bi to dovelo do kraja svetskog poretka kakvog poznajemo. Rasmusen je istakao da američki predsednik koristi jezik sličan onom koji koriste „gangsteri“ u Rusiji i Kini.
Na kraju, vođa demokratske manjine u američkom Senatu, Čak Šumer, najavio je da će demokrate predložiti zakon koji bi blokirao Trampove carine. Šumer je kritizovao Trampov potez kao besmislen, ukazujući na to da će carine dodatno naškoditi američkoj ekonomiji. Trampove pretnje su izazvale široku osudu među evropskim liderima, koji su najavili jedinstven odgovor na ovu situaciju.
