Brojna istrazivanja javnog mnjenja objavljena u poslednjih nekoliko nedelja donela su oprecne rezultate u pogledu politickog opredeljivanja gradjana. S obzirom na to, postavlja se pitanje kako je doslo do ovih razlika i koje metode nude najpouzdanije podatke.
Prema podacima agencija Ipsos i Faktor plus, rejting vladajucih stranaka ostao je stabilan i na nivou izbornog rezultata iz decembra 2023. godine. Nasuprot tome, ankete NSPM i Sprint insajt pokazale su pad podrške vlastima, koja je spustena na malo vise od 40 procenata. Ova razlika u rezultatima dovela je do dodatne analize metodologije sprovedenih istrazivanja.
Istraživači naglasavaju da su metode „lice u lice“ obično pouzdanije od telefonskih anketa. Predrag Lacmanović iz agencije Faktor plus ističe da su terenska istraživanja pouzdanija ako se pravilno sprovede svaki korak metodološkog procesa, što uključuje dobru formulaciju pitanja, logičan redosled u upitniku, adekvatno uzorkovanje, kao i obuku anketara na terenu. „Posle toga, obrada podataka nije izazovan zadatak“, dodao je Lacmanović.
Sva istraživanja sprovedena su na reprezentativnom uzorku od 1.100 do 1.500 ispitanika, što omogućava ravnomernu zastupljenost ispitanika po polu, starosti, obrazovanju i mestu življenja. „Dok radimo, presecamo rezultate na 500, 700, 800 ispitanika kako bismo proverili da li postoje odstupanja“, rekao je Lacmanović. On je napomenuo da se ustalila praksa da 1.000 ispitanika predstavlja standardni uzorak.
Jedan od ključnih razloga za oprecne rezultate u istraživanjima može se pronaći u razlici u pitanjima koja su postavljana. Neka istrazivanja su se fokusirala na rejtinge postojećih stranaka i najavljene studentske liste, dok su druga, poput Sprint insajta, ispitivala idealne modele i jasno definisane izborne kolone, uključujući vlast, opoziciju i studente, umesto popularnosti pojedinačnih stranaka.
Politički analitičar Vladimir Dobrosavljević smatra da su negativni trendovi po vlast neupitni, ali to ne mora nužno značiti promenu na izborima. „Svi smo svesni da su u poslednjih nekoliko godina, posebno od početka pandemije, trendovi negativni po vlast. Postoji mogućnost da se stvorila većina koja nije zadovoljna trenutnom vlašću, ali to ne znači da postoji artikulisana volja s druge strane, odnosno da postoji većina koja bi imala za koga da glasa protiv vlasti“, izjavio je Dobrosavljević.
On takođe zaključuje da su sva istraživanja trenutno hipotetička, jer su sprovedena u vremenu kada se još ne zna kada će se izbori održati i kakva će biti politička ponuda. „Zbog toga, ova istraživanja više služe oblikovanju nego informisanju javnog mnjenja“, naglašava Dobrosavljević.
Na kraju, jasno je da su različite metode istraživanja i formulacije pitanja ključni faktori koji doprinose razlici u rezultatima. Dok neka istraživanja ukazuju na stabilnost vladajućih stranaka, druga sugerišu opadajuću podršku. U ovom trenutku, ostaje neizvesno kako će se situacija razvijati i koje će posledice imati na buduće izbore. Građani će morati da prate razvoj događaja i analiziraju različite izvore informacija kako bi stekli realnu sliku o političkoj situaciji u zemlji.
