Srbija će od jula postati prva zemlja u Evropi koja će proizvoditi humanoidne robote, što je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete Narodnoj Republici Kini. U razgovoru za Euronews Srbija, prof. dr Kosta Jovanović sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i Aleksandar Mastilović iz Centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije diskutovali su o potencijalu i izazovima koji dolaze sa ovom novom tehnologijom.
Profesor Jovanović je istakao značajne ekonomske projekcije koje prate razvoj humanoidnih robota. Prema podacima Goldman Sachsa, tržište humanoidnih robota bi do 2035. godine moglo dostići vrednost od 38 milijardi dolara, što je skoro polovina BDP-a Srbije. Svetski ekonomski forum predviđa da će do 2040. godine na globalnom nivou postojati milijarda humanoidnih robota. On je dodao da će nove tehnologije doneti 170 miliona novih radnih mesta, ali će istovremeno 92 miliona postojećih radnih mesta biti ugašeno ili potpuno promenjeno.
Humanoidni roboti, koji svojim oblikom oponašaju ljudsku anatomiju, mogu zameniti ljudstvo u sektorima kao što su logistika, usluge i industrija. Jovanović je napomenuo da su trenutno primene humanoidnih robota još uvek u eksperimentalnoj fazi, ali da predstavljaju značajan potencijal za budućnost.
Kao ključni resurs za razvoj ove industrije, Jovanović je istakao domaći inženjerski kadar, koji je već prepoznat na međunarodnom nivou. Istakao je da su mladi inženjeri u Srbiji svesni globalnih mogućnosti koje im se pružaju nakon završetka tehničkih fakulteta. On je naveo i projekat „Citadels“, koji se bavi razvojem kadrova u oblasti robotike i veštačke inteligencije, a čiji je koordinator Elektrotehnički fakultet u Beogradu.
Aleksandar Mastilović je naglasio važnost investicija u humanoidne robote, ističući da iza automatizacije i dalje stoji čovek. Prema njegovim rečima, ljudski radnici će i dalje biti ključni u procesu proizvodnje robota, a investicija će rezultirati i zapošljavanjem stručnog kadra. On se osvrnuo na transfer znanja i tehnologije, naglašavajući da je Kina lider u tehnološkom razvoju i da će saradnja sa ovom zemljom omogućiti Srbiji da popuni višedecenijsku tehnološku prazninu.
Mastilović je povukao paralelu između trenutne situacije u Srbiji i Kine iz 1990-ih godina, kada su Sjedinjene Američke Države investicijama transferisale tehnologiju i znanje. On veruje da Srbija može iskoristiti ovu priliku da postane lider u specifičnim oblastima robotike, posebno s obzirom na to da Evropa generalno nije predvodnik u ovoj tehnologiji.
Govoreći o konkretnoj primeni humanoidnih robota, Mastilović je naglasio da se klasična automatizacija u industriji neće značajno menjati, ali da humanoidni roboti mogu otvoriti nova zanimanja koja su ranije bila nedodirljiva. On je upozorio da će tržište rada u Srbiji morati proći kroz transformaciju kako bi se prilagodilo novim tehnologijama i veštinama potrebnim u 21. veku.
Na kraju, Mastilović je istakao da je važno da Srbija prepozna priliku koja joj se pruža kroz ovu investiciju. Ova investicija donosi koncept koji je već razvijen u Kini, omogućavajući Srbiji da ga replicira i osigura transfer znanja bez potrebe za dugotrajnim razvojem. On je zaključio da, iako Srbija ne može konkurisati Kini, postoji šansa da se pozicionira kao lider u regionu i šire, posebno u kontekstu novih tehnologija.
S obzirom na sve navedeno, Srbija ima jedinstvenu priliku da se razvija u oblasti robotike i veštačke inteligencije, što može značajno uticati na njen ekonomski razvoj i tržište rada u budućnosti.
