U raspravi o organizovanju opozicije za predstojeće parlamentarne izbore, u javnosti se pojavio predlog o formiranju studentske liste koja bi uključivala i predstavnike opozicije, ali isključivo one koji dolaze sa univerziteta. Naši sagovornici ukazuju na to da su studenti već postavili kriterijume za kandidate, te da bi na listi mogli da se nađu isključivo oni koji nisu funkcioneri stranaka. Opozicija, kako naglašavaju, ne bi trebala da se meša u formiranje te liste.
Studenti su, nakon poziva za raspisivanje vanrednih izbora, počeli sa formiranjem izborne liste, razvojem kriterijuma za kandidate i odabirom ličnosti. Ipak, u javnosti se nastavlja polemika o najboljem načinu organizovanja opozicije. Predlozi su se kretali od jedne studentske liste do više opozicionih lista, uključujući studentsku, proevropsku i desnu.
Univerzitetski profesor Milo Lompar, gostujući na televiziji N1, izneo je još jednu varijantu koja nije toliko polarizujuća. On smatra da bi bilo najbolje da postoji jedna lista koja uključuje opoziciju, ali da bi opozicija trebala da učini ustupak tako što bi njeni kandidati bili iz akademske sfere, dok bi šefovi stranaka bili isključeni. „Profesori moraju da podrže pravo svojih studenata na pobunu. Situacija je sada drugačija i moglo bi se reći da zastupam malo rasprostranjeno mišljenje da bez zajedničkog dejstva teško možemo doći do promene režima“, rekao je Lompar.
Biljana Đorđević, docentkinja na Fakultetu političkih nauka i kopredsednica Zeleno-levog fronta, izjavila je za Danas da se ne bi bavila određivanjem ko treba da bude na studentskoj listi, ali smatra da na njoj nedostaju studenti koji uživaju veliku podršku. Ona se pita da li je ideja profesora Lompara apstraktna ili pokušaj da se studenti koordinišu sa političkim partijama opozicije, što smatra potrebnim.
Govoreći o trenutnim kandidatima studentske liste, Đorđević je naglasila da oni nisu isključivo univerzitetski profesori, već da je važnije da su to provereni i čvrsti kandidati. „Važno je za šta se ti ljudi politički zalažu jer, jednom kada budu izabrani, oni će imati puno pravo da glasaju onako kako žele“, dodala je.
Prema njenom mišljenju, potrebno je da se ulože napori za koordinaciju kako bi se uključili svi relevantni antirežimski politički akteri u smenu režima, bilo kroz jednu listu sa pouzdanim kandidatima ili kroz dogovor o nenapadanju više ideološki profilisanih antirežimskih lista. „Preduslov za ovu koordinaciju je poštovanje i komunikacija sa saborcima koji su se godinama borili protiv režima“, zaključila je Đorđević.
Docent na Pravnom fakultetu i predsednik Nove demokratske stranke Srbije, Jovanović, istakao je da su unutrašnja pitanja studentske liste i da se Novi DSS ne meša u stvari drugih izbornih lista. „Bez liste autentične desnice ne može biti pobede nad režimom Aleksandra Vučića“, kratko je naveo.
Profesorka Biološkog fakulteta i članica predsedništva Demokratske stranke, Stojković, podseća da su studenti već postavili kriterijum za mesto na listi. Ona smatra da lista može uključivati profesore koji su članovi stranaka, ali ne i one koji su funkcioneri. „Oni su tu predstavljeni kao profesori, stručnjaci i podržavaoci studentske liste“, naglasila je.
Stojković takođe ističe da nije sigurna da je predlog profesora Lompara najbolja ideja, jer bi to moglo uneti još jednu liniju razdora u studentski pokret. „Ne verujem ni da bi funkcioneri stranaka lako odustali od poslaničkih mandata“, zaključila je.
U ovoj diskusiji, jasno se vidi da se formiraju različita mišljenja o strategiji opozicije i studentskog pokreta, što može uticati na njihov zajednički nastup na predstojećim izborima. Ova pitanja ostaju otvorena i biće zanimljivo pratiti kako će se razvijati situacija u narednim nedeljama.
