Par sati uoči izborne tišine za lokalne izbore u deset opština, Čedomir Antić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, i Filip Grbić, filozof i književnik, u emisiji „Direktno sa Minjom Miletić“ razgovarali su o studentskom buntu u Srbiji i njegovim političkim implikacijama. Postavlja se pitanje da li ovaj pokret predstavlja autentičnu energiju mladih ili je politički vođen. Takođe su razgovarali o tome kako su zahtevi za promenom sistema evoluirali do poziva na vanredne parlamentarne izbore i o nedostatku jasnog identiteta i strategije tzv. studentske liste.
Antić je ukazao na problem ulaska u politički proces bez jasno definisanih ciljeva, te naglasio duboku polarizaciju društva i podršku dela akademske elite studentskom pokretu. Grbić je dodao da se energija protesta uglavnom oslanja na emocije, a ne na argumente, i da je mistifikacija studentskog pokreta doprinela njegovoj političkoj popularnosti, ali i konfuziji.
Sagovornici su se složili da je studentski pokret prešao iz faze protesta u političku sferu bez jasnih ciljeva i strukture koja bi građanima objasnila ko ga vodi i sa kakvim programom se obraća biračima. Ovo otvara pitanje opstanka političke energije mladih bez ozbiljnog političkog profilisanja.
Antić upozorava na opasnost promene sistema bez saglasnosti o tome šta taj sistem treba da bude, ističući da takve nedoumice vode u političku neizvesnost. On smatra da bi vlasti trebalo da se menjaju, ali ne na osnovu isključivo emocionalnog odgovora bez jasnog plana. Grbić je dodao da su protesti previše zavisili od emocionalne mobilizacije, a ne od racionalnog argumentovanja.
U razgovoru su se takođe osvrnuli na ulogu medija u oblikovanju slike o studentskom pokretu. Grbić je kritikovao opozicione medije koji su najpre mistifikovali studente, a zatim ih demistifikovali kroz konstantno izveštavanje. On je ukazao na to kako su mediji doprineli stvaranju slike o studentima kao mitskim bićima sa posebnim znanjem, dok su u stvarnosti bili prosečni.
Antić i Grbić su se složili da su pojedini mediji, poput N1 i Nova S, radili bez predaha, ali su prećutkivali pozive na nasilje. Grbić je upozorio da su neki mediji izveštavali o incidentima kada su u pitanju aktivisti, ali su ignorisali ozbiljnije situacije koje su mogle dovesti do nasilja.
U završnom delu razgovora, sagovornici su se bavili ulogom univerziteta i akademske elite u studentskim blokadama. Antić je ukazao na licemerje dela akademske zajednice koja nije htela da otvoreno diskutuje o ovim pitanjima, dok je Grbić naglasio da autonomija univerziteta ne podrazumeva da fakulteti postanu politički centri.
Obojica su se složila da je studentski pokret više odraz privilegovanih slojeva društva nego potlačenih grupa. Oni su izrazili zabrinutost da bez jasnih prioriteta, poznatih lica i programa, takođe studentska lista teško može da postane ozbiljna politička alternativa u društvu opterećenom nepoverenjem i podelama.
Na kraju, razgovor se fokusirao na to da li tzv. studentska lista može da preraste u održivu političku opciju. Sagovornici su zaključili da je to moguće samo ako se postave jasni ciljevi i odgovornost, što bi moglo pomoći u vraćanju poverenja građana. U suprotnom, bez jasno definisanih prioriteta i strategije, ovakvi pokušaji će verovatno ostati bez značajnijeg uticaja na političku scenu Srbije.
