BOMBASTIČNI naslovi o „arheološkom otkriću sa prostora Beograda“ koje će „promeniti istoriju Srbije“ proširili su se pre nekoliko dana kao šumski požar po srpskim sajtovima i portalima. Iza njih je stajala informacija da se na američkoj aukcijskoj platformi prodaje kaciga rimskog legionara iz 2. veka, pronađena pomoću detektora kod lokaliteta Sirmijum (dakle kod Sremske Mitrovice, a ne kod Beograda), što je po zakonima Srbije nelegalno.
Uprkos tome, u ponudi je naglašeno da je Amerikanac, kupac artefakta koji je kupovinom takođe počinio krivično delo, kacigu legalno uvezao u SAD, za šta ima dozvole države iz koje je obavljen izvoz. Ovaj lanac čini najmanje tri osobe, što po definiciji ukazuje na transnacionalni organizovani kriminal. „Pretovarivači“ medijskog sadržaja bez razmišljanja su za šlem napisali da je „neprocenjiv“, iako je na aukcijskoj platformi procenjen na 15.000-45.000 dolara.
Naglašavali su da je „jedinstven“, a da su malo „proguglali“ otkrili bi da muzej u Sremskoj Mitrovici ima svetski poznatu kolekciju rimskih kaciga. Ti medijski bućkuriši su u stvari bili najvećim delom prevedeni reklamni tekst sa aukcijskog sajta, ali srpska javnost je reagovala i počela je da se pita zašto Srbija ne otkupi šlem koji je savršeno očuvan, čak i stručno konzervisan. Kaciga na štitniku za vrat ima čak i ugravirano ime pokojnog vlasnika, leginara Apija iz Četvrte legije Flavija Feliks, čiji je deo rezidirao u kanabeu Singidunum.
U stručnim krugovima smo čuli nezvaničnu priču da je šlem u martu ponuđen direktno našim kulturnim institucijama, ali one su se konsultovale sa stručnjacima koji su procenili da je reč o falsifikatu. Smatralo se da je priča završena, ali internet bura ni oko čega pokazala je suprotno. Najintrigantnija je tvrdnja ponuđača da su državni organi posle rigorozne kontrole odobrili izvoz rimskog šlema koji je na nelegalan način iskopan u Srbiji, što bi bio prvorazredni kriminalni i koruptivni skandal.
Pravnim nestručnjacima izgleda da su tu dozvolu, koja nije pružena na uvid u ponudi, dale institucije iz Srbije, ali one u stvari nigde nisu pomenute. Na aukcijskom sajtu piše: „Poreklo: Pronađeno detektorom metala u Srbiji blizu Sirmijuma… Kupac je prošao rigorozno vladino odobrenje pre nego što je legalno izvezao ovaj predmet u SAD.“ Ponuđač tvrdi da je šlem iz Srbije, ali ne precizira u kojoj je zemlji kupio artefakt i čija je administracija dala dozvolu za izvoz.
To bi na izopačen način mogla da uradi samo neka paradržavna tvorevina, ali i u tom slučaju reč je o pokušaju prevare kupca, jer po međunarodnim konvencijama, čiji su potpisnici i SAD i Srbija, preprodaja nelegalno stečenog antikviteta je krivično delo i strogo je zabranjena. Vrhunski srpski arheolozi su trenutno uočili greške koje ukazuju da je „neprocenjivi“ šlem – falsifikat. Dr Stefan Pop Lazić smatra da je najverovatnije reč o proizvodu čuvenih bugarskih radionica krivotvorina.
On je naveo: „Otišao sam na sajt, pogledao celu aukciju i video brdo bugarskog krša! Taj navodno originalni ugravirani natpis na šlemu APPIVS.LEGIIII.FL, koji treba da znači da je pripadao Apiju iz Četvrte legije Flavija Feliks, je – pogrešan!“ Takođe, dr Adam Crnobrnja je ukazao na probleme sa dokumentacijom o navodnom legalnom izvozu, navodeći da čak i da je reč o originalu, prateći papiri ne bi mogli da budu originalni.
Na istom aukcijskom sajtu prodavao se i bodež sa natpisom Legije 7. Klaudije, za koji su tvrdili da ga je nosio legionar u bici kod Niša. Međutim, reč „Naissa“ nema značenje, a na latinskom se „iz bitke kod Niša“ piše Ex pugna apud Naissum. Falsifikata na tržištu antikviteta je sve više, a dr Crnobrnja javlja da su na crnom tržištu kolale replike ilirskih šlemova koje su preprodavci nudili kao originale.
Ova situacija ukazuje na ozbiljne probleme sa regulacijom tržišta antikviteta i potrebu za boljim zakonodavstvom koje će zaštititi kulturno nasleđe Srbije.
