Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je danas da postoje ohrabrujući znaci za otvaranje klastera 3 u procesu evropskih integracija Srbije, kao i za isplatu sredstava iz Fonda rasta EU. Takođe, najavio je početak pregovora za svih šest partnerskih zemalja Zapadnog Balkana u vezi sa pristupanjem EU zoni bez rominga.
„Uz sve što smo postigli u Skupštini, možemo imati neku vrstu opreznog pozitivizma za otvaranje klastera 3, isplate iz Fonda rasta i da konačno krenu pregovori za svih šest partnera na Zapadnom Balkanu za EU zonu bez rominga, što će se desiti na Samitu u Tivtu“, rekao je Starović za Tanjug.
On je naglasio da se u poslednje vreme stvari u vezi sa evropskim integracijama Srbije ubrzavaju, ali da rezultati možda neće biti odmah vidljivi javnosti. „U tom smislu smo se dokazali na ideji da ne čekajući da se otklone prepreke političke prirode, radimo svoj posao, ne samo za klaster 3, već i klaster 2 i klaster 5“, dodao je Starović.
Ministar je precizirao da je za otvaranje klastera potrebna saglasnost Evropskog saveta, dok Evropska komisija odlučuje o isplati iz Fonda rasta za Zapadni Balkan. Ipak, istakao je da se mora raditi i spremati paralelno, kako bi se obezbedio napredak na oba fronta. „Oni koji su bili negativni u decembru sada shvataju da je to bila greška i to uliva određenu dozu pozitivizma“, kazao je Starović.
On je podsetio da iako u EU važi pravilo da su sve zemlje podjednako važne, određene članice, poput Nemačke, imaju značajnu težinu u odlučivanju. Na pitanje da li je moguće otvoriti klastere bez uvođenja sankcija Rusiji, Starović je rekao da je to izvodljivo, naglašavajući da su neki članovi bili protiv otvaranja klastera upravo zbog toga, ali sada uviđaju da je bolje ohrabriti Srbiju.
Govoreći o započinjanju pregovora o ulasku u zonu EU bez rominga, Starović je istakao da je Srbija tehnički spremna da završi taj proces. „Važno je da i partneri u Evropskoj komisiji i ključne države članice to prepoznaju kao tehnički proces i da ne bude podložan političkom uslovljavanju“, dodao je.
Kada je reč o povlačenju novca iz Fonda rasta, Starović je naveo da je usklađivanje pravosudnih zakona s preporukama Venecijanske komisije ključno. „Za Fond rasta ista pravila važe za sve, svi smo izloženi konstantnom monitoringu. Potrebno je razrešiti situaciju u vezi sa setom pravosudnih zakona“, rekao je on.
Očekuje se isplata druge tranše od 105 miliona evra, a krajem juna Srbija će poslat zahtev i za četvrtu tranšu. Na pitanje da li je formiranje Saveta REM-a takođe uslov, Starović je ukazao da je to obaveza Srbije iz reformske agende.
Govoreći o spoljnoj politici, Starović je naglasio da se situacija svodi na pitanje Kosova i Metohije, kao i odbrane teritorijalnog integriteta. Na pitanje o formuli pridruživanja koja podrazumeva članstvo u NATO pre EU, Starović je rekao da se čini da taj pristup više ne važi.
Komentarišući učešće predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Samitu EU u Tivtu, Starović je istakao značaj njegovog prisustva. „Biće visok sastav u Tivtu kada govorimo o državama članicama, a i teme koje se tiču Srbije će biti na stolu“, zaključio je Starović.
Na pitanje o konsenzusu oko evropskog puta u vladajućoj koaliciji, ministar je rekao da se to može videti prilikom glasanja u Skupštini. „Poslanici vladajuće većine podržavaju evropski proces, a i dalje je potrebno imati konsenzus i sa proevropskom opozicijom i civilnim društvima“, dodao je Starović.
Pitanje o članstvu Ukrajine u EU takođe je bilo tema, gde je Starović naveo da je pismo nemačkog kancelara Mercea usmereno pre svega na Ukrajinu, ali da se u njemu dotiču i interesi Zapadnog Balkana. „Dobra je stvar što se i kancelar uključio u debatu o novoj metodologiji pridruživanja“, zaključio je Starović.
