Zemlje Zapadnog Balkana suočavaju se sa ozbiljnim izazovima kada je reč o medijskom izveštavanju, posebno u kontekstu ratnih zločina i tranzicione pravde. Nedavna analiza pod nazivom „Medijsko izveštavanje o suočavanju s prošlošću“ ističe da su politički pritisci, dezinformacije i istorijski revizionizam posebno prisutni, a Srbija se izdvaja kao „možda najukorenjeniji primer sistemskog otpora“ ovakvom izveštavanju.
Prema analizi koju je podržala nemačka organizacija Pro Peace, a koju su izradili regionalni medijski eksperti, mediji u Bosni i Hercegovini, Kosovu, Severnoj Makedoniji i Srbiji funkcionišu u veoma teškim uslovima. Ovi uslovi uključuju političku polarizaciju, ekonomske pritiske i nedostatak institucionalnih garancija za nezavisno novinarstvo. Novinari koji se bave izveštavanjem o ratnim zločinima i pomirenju često su izloženi zastrašivanju, kampanjama diskreditacije i političkim pritiscima. Društvene mreže i digitalne platforme dodatno doprinose širenju dezinformacija i nacionalističkih narativa.
U Bosni i Hercegovini, medijska scena je duboko podeljena, pri čemu svaka regija promoviše svoju interpretaciju ratova devedesetih. U Republici Srpskoj, ratni zločini se često negiraju ili opravdavaju, dok novi zakon o „stranim agentima“ dodatno otežava rad nezavisnih medija i organizacija civilnog društva. Na Kosovu, albanski i srpski mediji funkcionišu gotovo paralelno, sa potpuno različitim narativima o ratu i međunacionalnim odnosima. Mediji bliski vlastima u Beogradu dodatno pogoršavaju situaciju, šireći dezinformacije koje produbljuju podele.
Iako postoje pomaci u Kosovu kroz saradnju novinarskih organizacija i programe edukacije o konfliktno senzitivnom izveštavanju, ocenjeno je da takve inicijative nemaju dovoljnu institucionalnu podršku. U Severnoj Makedoniji, problem leži u institucionalnoj i društvenoj ravnodušnosti prema suočavanju s prošlošću. Medijsko izveštavanje o konfliktu iz 2001. godine često se svodi na godišnjice i političke sukobe, dok dominiraju etnički podeljeni narativi i senzacionalizam.
Autori analize upozoravaju na rastuću opasnost od manipulacije sadržajem pomoću veštačke inteligencije i „deepfake“ tehnologija, navodeći da Severna Makedonija postaje jedna od baza za proizvodnju dezinformacija. U Srbiji, dominantni medijski narativi, posebno u provladinim i državnim medijima, glorifikuju osuđene ratne zločince, relativizuju presude međunarodnih sudova i promovišu revizionistička tumačenja ratova devedesetih.
Novinari u Srbiji koji se bave ratnim zločinima i regionalnim pomirenjem često postaju mete kampanja blaćenja i pravosudnih pritisaka, dok nezavisni mediji imaju ograničen pristup publici i institucionalnoj podršci. Ipak, studenti i građanski protesti koji traju od novembra 2024. godine doneli su „skromne znakove društvenog napretka“ u odnosu prema suočavanju s prošlošću i javnoj debati o odgovornosti za ratove devedesetih.
U dokumentu se preporučuje dugoročna podrška nezavisnim medijima, uvođenje konfliktno senzitivnog novinarstva u obrazovne programe, osnivanje regionalne mreže novinara za izveštavanje o suočavanju s prošlošću, kao i razvoj regionalnih platformi za proveru činjenica i borbu protiv dezinformacija. Ova analiza je rezultat više od 25 intervjua sa novinarima, urednicima, istraživačima i predstavnicima civilnog društva iz regiona.
S obzirom na trenutne izazove, od suštinskog je značaja da se stvore uslovi za slobodno i nezavisno novinarstvo koje će doprineti pomirenju i razumevanju između različitih narativa u regionu. Rad na ovim pitanjima predstavlja ključ za budućnost medijskog izveštavanja i društvene kohezije na Zapadnom Balkanu.
