Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je na forumu „BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori“ da Srbija ima jasnu viziju dekarbonizacije. Ipak, naglasila je da planira da još neko vreme koristi termoelektrane kako bi izbegla dodatne probleme u prenosnom sistemu. Tokom panela „Razbijanje zavisnosti, jačanje konkurentnosti: Energetski izazovi Zapadnog Balkana“, ministarka je istakla da je Srbija prošle godine završila izgradnju nove termoelektrane u Kostolcu koja može da proizvede dodatnih 350 megavata.
Đedović Handanović je dodala da planiraju veće investicije u rudarsku opremu kako bi obezbedili sopstvene resurse do potpunog dekarbonizovanja. Takođe je napomenula da je nedavno došlo do promene zakona koji se odnosi na nuklearnu energiju, što otvara vrata za buduće planove o izgradnji nuklearnih elektrana.
Na forumu je razgovarano i o rešenju za NIS, gde je ministarka izjavila da Srbija strpljivo radi sa ruskom stranom na pronalaženju rešenja. Naglasila je da je važno da rafinerija NIS nastavi sa radom zbog doprinosa budžetu i proizvodnji, te da bi Srbija mogla preuzeti inicijativu ako ne bude drugih rešenja.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež istakao je da je Srbija postala veliki izvoznik softvera, sa rastom izvoza sa 350 miliona evra pre deset godina na skoro 5,2 milijarde evra godišnje. Čadež je napomenuo da Srbija, u poređenju sa Austrijom, ima bolje rezultate u izvozu softvera po glavi stanovnika.
Ambasador Italije u Srbiji Luka Gori komentarisao je značaj regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu, naglašavajući potrebu za smanjenjem zavisnosti od spoljnih izvora energije. On je ukazao na različite regulatorne okvire i mehanizme određivanja cena među zemljama kao glavne prepreke za energetski integraciju regiona.
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić ukazao je na nazadovanje u dijalogu Beograda i Prištine, navodeći da vlasti u Prištini nisu bile dovoljno konstruktivne. Pomenuo je i problem priznavanja srpskih univerzitetskih diploma na Kosovu, što je od suštinske važnosti za mobilnost i zapošljavanje.
Đurić je istakao da Srbija zaslužuje da bude uključena u sledeći krug proširenja Evropske unije, naglašavajući da će Srbija raditi na organizaciji događaja u okviru Berlinskog procesa. Takođe je ukazao na to da je potrebno ubrzati proširenje EU i obezbediti da sve članice uzmu u obzir preporuke Evropske komisije za otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima.
Ministar finansija Siniša Mali je na forumu naglasio da je Srbija čvrsto na putu ka EU, ali da to zavisi i od drugih zemalja. On je ukazao na značajan rast BDP-a po glavi stanovnika, koji je dostigao oko 15.800 evra, ističući da više od 60% stranih direktnih investicija dolazi u Srbiju.
Na kraju, Robert Vaš, predsednik GLOBSEC-a, izjavio je da su Srbija i Zapadni Balkan deo Evrope, naglašavajući važnost stabilnosti i prosperiteta ovog regiona za budućnost Evrope. Vaš je pozvao na jaču integraciju Zapadnog Balkana u evropski sistem, ističući da Beograd postaje ekonomski centar regiona.
Ovi razgovori na forumu ukazuju na brojne izazove i prilike s kojima se Srbija suočava u svom procesu evropskih integracija, kao i na važnost regionalne saradnje i inovacija u ekonomskom razvoju.
