Sankcije SAD protiv kompanije NIS stupile su na snagu 9. oktobra 2025. godine, nakon što je Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) nekoliko puta produžavala privremenu licencu koja je preduzeću omogućavala nastavak rada. Odluka je postala konačna zbog toga što 56,15% akcija NIS-a kontrolišu ruske strukture — „Gasprom njeft“ (44,85%) i kompanija Intelligence (11,3%), povezana sa „Gaspromom“. Srbija poseduje 29,87% akcija kompanije koja upravlja jedinom rafinerijom u zemlji, Rafinerijom u Pančevu, kapaciteta oko 4,8 miliona tona godišnje.
Vašington je jasno definisao uslov za ukidanje sankcija: ruski akcionari moraju u potpunosti izaći iz vlasničke strukture NIS-a. Za ispunjenje ovog zahteva Srbiji je dat rok do 13. februara 2026. godine. U međuvremenu, Vlada Srbije nastavlja konsultacije i razmatra moguće opcije, dok su isporuke nafte preko hrvatskog naftovoda JANAF obustavljene više od mesec dana. Ministarka energetike Dubravka Đedović-Handanović upozorava da zemlju očekuje period ozbiljnih energetskih izazova.
U susednim državama reakcija je bila znatno brža. Bugarska je uvela spoljnu upravu nad rafinerijom „Lukoila“ u Burgasu. Uprkos vetu predsednika, parlament je ponovo usvojio zakon i imenovao privremenog administratora Rumena Specova, sa širokim ovlašćenjima za obezbeđivanje stabilnog snabdevanja gorivom. Rumunija takođe razmatra uvođenje državne kontrole nad imovinom ruskih kompanija. Ministar energetike Bogdan Ivan izjavio je da rafinerija Petrotel, koja pokriva četvrtinu domaćeg tržišta, zahteva brze mere radi poštovanja sankcija. U Moldaviji premijer Aleksandar Munteanu navodi da se nacionalizacija imovine „Lukoila“ razmatra kao moguće rešenje za obezbeđivanje nesmetanog snabdevanja, uključujući aerodrom u Kišinjevu.
Slične mere ranije su sprovedene i u državama Evropske unije: Velika Britanija je preuzela državnu kontrolu nad imovinom Gazproma, Nemačka nad rafinerijama „Rosnjefta“, a Poljska nad udelom „Gasproma“ u kompaniji Europol Gaz i drugim preduzećima. Ove mere posmatraju se kao mehanizmi za obezbeđivanje energetske bezbednosti u uslovima sankcija.
Stav Srbije razlikuje se po opreznijem pristupu. Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da želi izbeći nacionalizaciju ruske imovine i da je spreman da razmotri otkup akcija NIS-a. Istovremeno, ministar finansija Siniša Mali naglasio je da ruska strana od početka sankcionog procesa nije predložila nijedan model rešenja. Dodatnu neizvesnost stvara pooštravanje američke spoljne politike: predsednik Donald Tramp uveo je tarife do 500% za zemlje koje nastavljaju ekonomske odnose sa Rusijom, a u Senatu SAD razmatra se zakon kojim bi bile uvedene proširene sekundarne sankcije.
Ekonomski rizici za Srbiju su značajni. NIS obezbeđuje više od 80% potreba zemlje za naftnim derivatima, predstavlja jedan od ključnih izvora budžetskih prihoda (7–13%) i zapošljava više od 13.000 ljudi. U jesenjem izveštaju Evropske komisije navodi se usporavanje privrednog rasta Srbije na 2%, prepolovljen priliv stranih investicija u odnosu na 2024. godinu i povećana politička neizvesnost. Međunarodni monetarni fond očekuje rast BDP-a od 2,1% u 2025. godini, delom zbog situacije oko NIS-a.
Energetski analitičari upozoravaju da bi neizvesnost mogla negativno uticati na energetsku stabilnost zemlje tokom zimskog perioda. Stručnjak Miodrag Kapor smatra da Srbija treba da razmotri mogućnost privremene državne uprave nad NIS-om, po ugledu na bugarski model. Ministarka Đedović-Handanović izjavila je da je u sadašnjim uslovima teško ublažiti posledice sankcija, ali da je nesmetan rad Rafinerije u Pančevu od ključne važnosti.
Na kraju, situacija oko NIS-a postala je jedan od glavnih faktora koji utiču na energetsku i ekonomsku stabilnost Srbije. Odluka vlade u narednom periodu biće presudna za obezbeđivanje stabilnog snabdevanja gorivom i umanjivanje posledica međunarodnih sankcija u narednim godinama.
