Narodna banka Srbije (NBS) je tokom januara 2023. godine kupila 900 kilograma zlata, što je deo kontinuirane strategije kupovine zlata koja traje već više od dva godine. Ovaj potez dolazi u trenutku kada je Kina takođe povećala svoje zlatne rezerve, nabavivši dodatnih 1,2 tone zlata, prema podacima koje je objavio Forbs Srbija, koji se oslanja na informacije Svetskog saveta za zlato (WGC).
Srbija je uspešno kupovala zlato 27 meseci zaredom, a planira da proda oko 300 kilograma zlata u decembru 2025. godine. Pre ovog perioda, Srbija je imala još duži niz kupovina zlata, koji je trajao 43 meseca, od februara 2019. do avgusta 2022. godine. Tokom tog vremena, NBS je redovno dodavala u svoje rezerve po 100 do 200 kilograma zlata. Ovi podaci pokazuju da je centralna banka Srbije, uz manje prekide, bila aktivna na tržištu zlata još od početka 2012. godine.
Prema izveštaju Svetskog saveta za zlato, centralne banke su u januaru 2023. godine kupile manje zlata nego što je bio mesečni prosek tokom prethodne godine. Neto kupovina zlata u januaru iznosila je pet tona, dok je prosek za 2022. godinu bio 27 tona mesečno. Ova smanjenja su rezultat geopolitičke neizvesnosti koja i dalje motiviše zemlje da povećavaju svoje zlatne rezerve, posebno centralne banke u centralnoj i istočnoj Aziji, dok su centralne banke istočne Evrope takođe povećale svoje zalihe zlata.
Zanimljivo je napomenuti da je Rusija bila najveći prodavac zlata u januaru, prodavši devet tona ovog plemenitog metala. Nakon Rusije, Bugarska je takođe smanjila svoje zlatne rezerve, prebacivši deo zlata Evropskoj centralnoj banci kao deo procesa prelaska na evro, čime je smanjila udeo svojih nacionalnih rezervi zlata za 1,9 tona.
Sjedinjene Američke Države ostaju najveći posednik zlata među centralnim bankama sa 8.133 tona zlata, što čini 84,2 odsto njihovih ukupnih rezervi. Nemačka, sa 3.350 tona zlata, Italija i Francuska sa više od 2.400 tona, kao i Rusija i Kina sa više od 2.300 tona zlata, takođe su među vodećim zemljama u svetu kada je reč o zlatnim rezervama. Srbija se, s druge strane, nalazi na 55. poziciji među 100 posmatranih zemalja sa 53,1 tonom zlata, što čini 24,1 odsto ukupnih rezervi zemlje.
Uprkos ovim kupovinama, zlato je reagovalo na sukobe, kao što je rat u Iranu, na nepredvidiv način. Cena zlata je pala nakon izbijanja sukoba, a analitičari objašnjavaju da investitori beže od zlata i preusmeravaju svoja ulaganja u američke državne obveznice koje nude zaštitu od potencijalne inflacije. Ova promena u ponašanju investitora može se posmatrati kao refleksija šire ekonomskih i političkih pritisaka koji utiču na tržišta.
U svetlu ovih događaja, jasno je da zlatne rezerve i dalje igraju ključnu ulogu u ekonomskim strategijama zemalja širom sveta. Dok centralne banke nastavljaju da prilagođavaju svoje strategije u skladu sa globalnim ekonomskim trendovima, zlato ostaje značajan instrument za očuvanje vrednosti i ekonomsku stabilnost. Srbija, kao i mnoge druge zemlje, nastavlja da prognozira svoju budućnost na osnovu ovih dinamičnih tržišnih kretanja, dok se suočava sa sopstvenim izazovima i prilikama.
Za sve najnovije vesti iz ekonomije i finansija, pratite nas na našim društvenim mrežama, uključujući Facebook i Instagram, a takođe se pretplatite na PDF izdanje lista Danas kako biste ostali informisani.
