Broker Branislav Jorgić izjavio je danas da je ključno za Srbiju da otkupi još pet odsto akcija Naftne industrije Srbije (NIS) kako bi, sa više od 34 odsto vlasništva, mogla da blokira odluke koje se donose dvotrećinskom većinom. Jorgić smatra da ruski udeo u NIS-u vredi oko 1,85 milijardi evra.
Prema njegovim rečima, knjigovodstvena vrednost NIS-a iznosila je 3,3 milijarde evra na kraju 2023. godine. To bi značilo da 56,15 odsto ruskog udela, koji je predmet prodaje, vredi oko 1,85 milijardi evra. „Po mom mišljenju, cena će se kretati oko 1,8 milijardi evra, plus-minus 100 do 200 miliona evra“, rekao je Jorgić za RTS.
Ove izjave dolaze u svetlu trenutne situacije i pritisaka na globalnom tržištu energenata, gde je Srbija suočena s potrebom da osigura stabilnost svojih energetskih resursa. Naftna industrija Srbije ima ključnu ulogu u ekonomiji zemlje, a vlasnička struktura može značajno uticati na donošenje odluka o investicijama i razvoju sektora.
S obzirom na trenutne geopolitičke okolnosti i sankcije koje su uvedene Rusiji, prodaja ruskog udela u NIS-u mogla bi biti od suštinskog značaja za budućnost kompanije i za energetsku stabilnost Srbije. Jorgić naglašava da je važno da Srbija zadrži kontrolu nad ovom strateškom industrijom, a povećanje vlasničkog udela može omogućiti bolju poziciju u pregovorima i donošenju odluka.
U poslednjih nekoliko godina, NIS se suočava s brojnim izazovima, uključujući promene u globalnoj potražnji za naftom, kao i prelazak na obnovljive izvore energije. U tom kontekstu, osiguranje dodatnog vlasničkog udela može omogućiti Srbiji da bolje odgovori na ove izazove i da osigura dugoročnu održivost kompanije.
Jorgić takođe ističe da je važno da Srbija deluje brzo, kako bi iskoristila trenutne prilike na tržištu i eventualno postigla povoljan dogovor o otkupu ruskog udela. U slučaju da Srbija uspe da poveća svoj udela, to bi moglo doneti značajne prednosti u pogledu pregovaračke moći i uticaja na poslovne odluke u okviru NIS-a.
Ova situacija takođe ukazuje na širi trend u kojem se države sve više fokusiraju na očuvanje svojih energetskih resursa i smanjenje zavisnosti od stranih investicija. U svetlu globalnih previranja, jasno je da je kontrola nad ključnim sektorima, kao što je energetika, od suštinskog značaja za nacionalnu bezbednost i ekonomsku stabilnost.
Na kraju, Jorgić naglašava da je važno i da se javnost informiše o značaju ovih odluka i potencijalnim posledicama. Povećanje vlasničkog udela Srbije u NIS-u ne samo da bi moglo doneti finansijske koristi, već bi takođe moglo osnažiti poziciju zemlje na međunarodnoj sceni i povećati njenu sposobnost da se nosi sa izazovima u svetu energetike.
U ovom kontekstu, Srbija mora pažljivo razmotriti sve opcije i pripremiti se za buduće izazove, kako bi obezbedila sigurnu i održivu energetsku budućnost.
