Istraživanje Eurobarometra, objavljeno od strane Evropske komisije, pokazalo je da Srbija beleži najnižu podršku za ulazak u Evropsku uniju među zemljama kandidatima. Samo 33% građana podržava članstvo, dok 38% ima negativan stav prema toj ideji. Ova statistika ukazuje na značajan pad poverenja u EU, koje je opalo za više od 10% u poslednjih nekoliko meseci. U poređenju sa Srbima, građani drugih zemalja na Balkanu, poput Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije, imaju pozitivnije stavove prema EU.
Bojan Vranić, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, ukazuje na to da je došlo do radikalne promene u percepciji EU među građanima Srbije. „Mi smo došli od jedne potpuno pro-evropske agende do jednog radikalnog evroskepticizma. Uzrok tome je nedostatak društvenog konsenzusa oko toga da Evropska unija jeste naš cilj,“ istakao je. Ranije su se vlast i opozicija slagali oko cilja ulaska u EU, ali se sada ta saglasnost izgubila.
Skoro polovina građana Srbije ne veruje da će zemlja ikada postati članica EU. Glavni razlog za ovo pesimizam su nerešeni teritorijalni sporovi, koji se često navode kao prepreka na putu ka članstvu. Pored toga, istraživanje pokazuje da građani Srbije najviše veruju Rusiji i Kini, dok je EU na trećem mestu. Mnogi se brinu o eksploataciji resursa, odlasku mladih i gubitku identiteta, što dodatno podstiče sumnju u EU.
Politički filozof Dragoljub Kojičić naglašava da privrženost Rusiji i Kini dolazi iz prepoznavanja promena u međunarodnoj zajednici, gde se narod sve više oslanja na ekspanzionizam Kine. „Narod prepoznaje te pokrete ili te metamorfoze koje se događaju u međunarodnoj zajednici. Znate kako, recimo pre 40 godina Kina nije mogla da bude uzor ni u ekonomskom smislu. Kina je danas zemlja koja pokazuje jedan ogroman ekspanzionizam,“ rekao je Kojičić.
Na ulicama Beograda, mnogi građani izražavaju nezainteresovanost za EU, videći je kao zaboravljenu temu. Većina njih ima veću sklonost ka Rusiji, zbog sličnosti po veri i načinu života. U poređenju sa Srbijom, podrška EU je znatno veća u drugim delovima regiona. Na primer, u Albaniji čak 92% građana izražava poverenje u EU, dok istovremeno imaju nepoverenje prema Rusiji. Slična situacija se može uočiti i u Bosni i Hercegovini.
Crna Gora i Severna Makedonija, s druge strane, pokazuju većinsku želju za pristupanjem EU. Crnogorci pokazuju poverenje prema EU, dok Makedonci više veruju Svetskoj banci. U obe zemlje takođe postoji nepoverenje prema Saudijskoj Arabiji, što ukazuje na složene geopolitičke odnose u regionu.
Ova istraživanja i stavovi građana reflektuju širu sliku o trenutnom stanju u Srbiji i njenim međunarodnim odnosima. Pad podrške za EU može biti rezultat različitih faktora, uključujući unutrašnje političke tenzije, ekonomske probleme i globalne promene koje utiču na percepciju građana. U svetlu ovih rezultata, jasno je da će EU morati da preispita svoj pristup prema Srbiji i ostalim zemljama zapadnog Balkana kako bi pokušala da ponovo uspostavi poverenje i podršku među građanima.
U svetlu ovih saznanja, budućnost Srbije u EU ostaje neizvesna, a građani će morati da se suoče sa pitanjima o identitetu, ekonomiji i međunarodnim odnosima dok nastavljaju da oblikuju svoje stavove prema članstvu u Evropskoj uniji.
