U emisiji „Direktno sa Minjom Miletić“ sagovornici Nebojša Arsić, Zlatan Elek i Veljko Odalović upozorili su da se Srbi na Kosovu i Metohiji suočavaju sa, kako su ocenili, najtežim periodom od 2004. godine. Pritisci na ovu zajednicu se danas ne sprovode otvorenim nasiljem, već administrativnim merama koje bi mogle imati dalekosežne posledice po obrazovni sistem, institucije i svakodnevni život srpske zajednice.
Rektor Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Nebojša Arsić, je istakao da se trenutna situacija može opisati kao „najteži period“ od pogroma 2004. godine. On je naglasio da bi najavljene administrativne mere mogle imati katastrofalne posledice po univerzitet i opstanak srpske zajednice. Arsić je dodao da veliki broj nastavnika iz centralne Srbije nema kosovska dokumenta, što bi moglo da im onemogući boravak i rad na univerzitetu. Takođe, trećina studenata dolazi iz centralne Srbije i sa severa Crne Gore, a manji broj iz drugih bivših jugoslovenskih republika.
Ukoliko se nove mere sprovedu, oko 500 nastavnika bi moglo da izgubi pravo boravka, a oko 2.000 studenata ne bi moglo da pohađa nastavu. Arsić je upozorio da bi to imalo posledice ne samo za obrazovni sistem, već i za lokalnu ekonomiju, s obzirom na to da ceo grad u velikoj meri zavisi od univerziteta.
Pored obrazovanja, Arsić je ukazao na probleme vezane za registraciju službenih vozila. Univerzitet je morao da preregistruje više od 20 vozila na tablice gradova u centralnoj Srbiji, a potom je, kako tvrdi, usledio neformalan pritisak da se vozila preregistruju na kosovske tablice. Ove administrativne odluke, iako formalno pravne, imaju duboke društvene i demografske posledice koje bi mogle trajno da utiču na opstanak srpske zajednice na Kosovu.
Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije, ocenio je da se Srbi na Kosovu i Metohiji suočavaju sa „trećim pogromom“, koji je institucionalne prirode. On je podsetio na događaje iz 1999. i 2004. godine, kada su pogromi bili praćeni fizičkim nasiljem. Odalović je naglasio da su najavljene administrativne mere direktan pritisak na srpske institucije na Kosovu. Prema njegovim rečima, lekari i profesori iz centralne Srbije bi morali da traže odobrenje kosovskih institucija za boravak i rad, što bi moglo dovesti do zabrane ulaska ili čak deportacije.
Predsednik Srpske liste, Zlatan Elek, je istakao da izbor nove vlade u Prištini, predvođene Albanom Kurtijem, donosi dodatnu zabrinutost i ogorčenost među Srbima. On je naglasio da su prethodne odluke vlasti u Prištini bile jednostrane i usmerene protiv interesa srpskog naroda, bez konsultacija sa srpskom zajednicom. Elek je ukazao na to da su Srbi trenutno više zabrinuti zbog administrativnih odluka i novih zakona nego zbog pojedinačnih incidenata, jer te odluke menjaju život ljudi iz korena i prete opstanku čitave zajednice.
Zakon o strancima, koji bi trebalo da stupi na snagu 15. marta, izaziva posebnu zabrinutost, jer bi njegova primena mogla da ugrozi zdravstveni i obrazovni sistem koji funkcioniše u okviru sistema Republike Srbije. Elek je poručio da Srbi na Kosovu i Metohiji ne traže privilegije, već garantovana prava na rad, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.
U zaključku, situacija na Kosovu i Metohiji postaje sve složenija. Predstavnici srpske zajednice upozoravaju na ozbiljne posledice koje bi administrativne mere mogle imati na obrazovni sistem, lokalnu ekonomiju i bezbednost. Ovakve mere, kako smatraju, predstavljaju ozbiljan udar na prava Srba na Kosovu i Metohiji, a njihova primena može dovesti do daljeg pogoršanja životnih uslova srpske zajednice. U tom kontekstu, od ključne je važnosti da međunarodna zajednica reaguje i obezbedi zaštitu prava svih zajednica na ovom prostoru.
