Svetskom premijerom filma „La Grazia“ italijanskog reditelja Paola Sorentina u sredu uveče je svečano otvoren 82. Međunarodni filmski festival u Veneciji na Lidu, poznat kao Mostra. Ovaj prestižni festival je okupljanje najistaknutijih imena iz sveta filma, a otvaranje je bilo obeleženo svečanom atmosferom i prisustvom mnogih poznatih ličnosti.
Tokom ceremonije, američki reditelj Frensis Ford Kopola je uručio Zlatnog lava za životno delo nemačkom reditelju Verneru Hercogu. Hercog je, zahvaljujući na nagradi, istakao koliko mu je Mostra značila tokom njegovog stvaralačkog puta. „Mostra mi je uvek bila dom. Ovde sam mogao da sretnem svoje kolege, publiku i prijatelje. Frensise, poznajemo se već pola veka – i dalje me inspirišeš“, rekao je Hercog, dodajući da je njegov novi dokumentarni film „Ghost Elephants“ zakazan za premijeru sutradan.
Festival je otvorio film „La Grazia“, u kom glavne uloge tumače Toni Servilo i Ana Ferzeti. Film prati poslednje mesece mandata izmišljenog italijanskog predsednika koji se suočava s teškim moralnim dilemama – odobrenjem zakona o eutanaziji i pomilovanjem zatvorenika osuđenih za ubistvo. Sorentino je otkrio da je inspiraciju za film pronašao u odluci aktuelnog predsednika Serđa Matarele da pomiluje čoveka koji je ubio svoju suprugu obolelu od Alchajmerove bolesti.
„Odmah mi se učinilo da je to zanimljiva moralna dilema o kojoj vredi razgovarati“, izjavio je Sorentino. „Moralna dilema je snažan pokretač priče, jači od bilo kojeg drugog pripovedačkog sredstva koje se koristi u kinematografiji“.
Ceremoniju otvaranja vodila je glumica i komičarka Emanuela Fanelli, koja je započela veče čitanjem pisma predsednika Italije, Matarele. U pismu je izrazio zahvalnost za poziv da učestvuje u video skeču, ali ga je sa dozom humora odbio, rekavši da se plaši da nema talenat za statiranje.
Predsednik žirija ovogodišnje Mostre, američki reditelj Aleksander Pejn, pozvao je sve da filmove gledaju sa otvorenim umom, podstičući sebe i svoje kolege iz žirija da svaki film dožive kao da ništa ne znaju o kinematografiji. „Svaki film je čudo – i sama činjenica da filmovi postoje je čudo“, dodao je on.
Festival će trajati do 7. septembra, a tokom tog perioda biće prikazano više od 70 filmova u zvaničnoj selekciji, uključujući premijere „Frankenštajna“ Giljerma del Tora i „Kuće dinamita“ Ketrin Bigelou. Crveni tepih preplavili su brojni holivudski zvezde, među kojima su Džordž Kluni, Džulija Roberts, Ema Stoun i mnogi drugi.
Međutim, festival se otvorio u teškim geopolitičkim okolnostima, usled rata u Gazi. Demonstranti su ispred glavne zgrade festivala nosili transparente sa porukama „Oslobodite Palestinu“ i „Zaustavite genocid“, nekoliko sati pre nego što su zvezde prošle crvenim tepihom. Oko 20 ljudi iz regionalnog levičarskog kolektiva održalo je protest pre ceremonije otvaranja.
Pokret V4P (Venecija za Palestinu), koji okuplja oko 1.500 filmskih stvaralaca, pozvao je organizatore festivala da osude „tekući genocid u Gazi“. U drugom pismu, zatraženo je povlačenje pozivnica za izraelske zvezde poput Gal Gadot i Džerarda Batlera zbog njihovih javno izraženih proizraelskih stavova.
Ove tenzije u pozadini festivala ukazuju na to da umetnost i politika često idu ruku pod ruku, a organizatori su pod pritiskom da zauzmu jasan stav prema aktuelnim globalnim pitanjima. U vreme kada svet traži kulturnu čvrstinu i ljudsku solidarnost, filmski festival u Veneciji nastavlja da bude platforma za dijalog i kreativnost, ali i mesto gde se odražavaju složene stvarnosti našeg vremena.
