VAŠINGTON – Američki predsednik Donald Tramp najavio je povlačenje pretnji o uvođenju carina za osam evropskih zemalja nakon postizanja okvirnog dogovora o Grenlandu, što je izazvalo značajan porast na američkim berzama. Ova promena dovela je do rasta S&P 500 indeksa za 1,3%, čime su izbrisani gubici vezani za carine koji su se pojavili ranije tokom nedelje. Prema podacima kompanije IG, očekuje se da će FTSE 100 otvoriti sa najmanje 0,7% višim rezultatima.
Industrijski prosek Dau Džonsa skočio je za više od 700 poena, odnosno 1,6%, dok je S&P 500 porastao za 1,5%, a Nasdaq za 1,7%, što se prevodi u skoro 400 poena. Tramp je na svom nalogu na društvenoj mreži Istina (Truth Social) objavio da je postignut okvirni sporazum i da neće uvoditi carine koje je prethodno najavio za određene evropske zemlje.
U intervjuu za CNBC, Tramp je istakao da bi okvirni sporazum podrazumevao zajednički rad Sjedinjenih Američkih Država i evropskih saveznika na američkom sistemu protivraketne odbrane, poznatom kao „Zlatna kupola“, kao i prava na mineralne resurse na Grenlandu.
Švedska ministarka spoljnih poslova Marija Malmer Stenergard ocenila je Trampovo povlačenje pretnji tarifama kao „dobar“ potez, naglašavajući da je dobro što se odustalo od carina prema zemljama koje podržavaju Dansku i Grenland. „Zahtevi o pomeranju granica naišli su na zaslužene kritike i evropske zemlje neće biti ucenjene“, dodala je Stenergard na društvenoj mreži X.
Trampove pretnje o uvođenju carina obuhvatale su robu iz Danske, Norveške, Švedske, Francuske, Nemačke, Holandije, Finske i Velike Britanije, kada su tenzije oko njegovih pokušaja aneksije Grenlanda porasle. U objavi na Truth Social-u, Tramp je potvrdio da su on i generalni sekretar NATO-a Mark Rute „formirali okvir budućeg sporazuma u vezi sa Grenlandom“, što je dodatno umirilo tržište.
Nemački vicekancelar i ministar finansija Lars Klingbajl pozvao je na oprez, naglašavajući da je važno sačekati i ne gajiti prerane nade u vezi sa sporazumima o Grenlandu i carinama. „Dobro je što su angažovani u dijalogu, ali moramo malo da sačekamo“, rekao je Klingbajl za televiziju ZDF. On je dodao da je kombinacija rastućih kritika unutar SAD-a i jasnog stava Evropljana „nešto promenila“ kod Trampa.
Tramp je nakon sastanka sa Ruteom izjavio da će okvirni sporazum, ako bude sproveden, biti koristan za SAD i sve zemlje NATO-a, te da neće nametati carine onim zemljama koje se protive američkom preuzimanju Grenlanda. Ove carine su prvobitno bile planirane da stupe na snagu 1. februara.
Trgovinski odnosi između SAD-a i evropskih zemalja često su bili pod pritiskom, a Trampove pretnje carinama dodatno su povećale tenzije. Mnogi analitičari smatraju da su ovi potezi deo šire strategije američke administracije da osigura američke interese u arktičkoj regiji, koja postaje sve važnija zbog klimatskih promena i povećanja broja resursa.
Iako je Trampovo povlačenje pretnji carinama dočekano sa olakšanjem u Evropi, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati u narednim mesecima. Očekuje se da će dijalog između SAD-a i evropskih saveznika nastaviti da se odvija, ali s obzirom na složenost tema i interese svih strana, neizvesnost i dalje ostaje prisutna.
