Skupština Srbije završila je rad usvajanjem svih 25 tačaka dnevnog reda. Poslanici su većinom glasova usvojili set pravosudnih zakona koje je predložio narodni poslanik Uglješa Mrdić, kao i Zakon o državnim službenicima.
Usvojene su izmene Zakona o sudijama, o javnom tužilaštvu, kao i izmene Zakona o organizaciji državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Pored toga, izmenjeni su i Zakon o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, kao i Zakon o Visokom savetu tužilaštva. Takođe, poslanici su izabrali članove Komisije za birački spisak.
Nakon glasanja, oglasio se Uglješa Mrdić, predsednik Odbora za pravosuđe i predlagač zakona, koji je naglasio da se ovim setom pravosudnih zakona ne menja Ustavom utvrđen položaj nosilaca javnotužilačkih funkcija, niti samostalnost tužilaštva. Mrdić je istakao da su ti zakoni korisni za većinu tužilaca koji žele da rade u skladu sa zakonom.
Međutim, opozicija je tokom rasprave kritikovala usvojeni set zakona, smatrajući da oni ugrožavaju autonomiju pravosuđa. Opozicioni poslanici su ukazali na to da bi usvajanje ovih zakona moglo otvoriti put ka centralizovanoj kontroli tužilaštva i sudova. Prema njihovim rečima, nacrt zakona je predložen sa ciljem da se poveća nadležnost glavnog tužioca Višeg javnog tužilaštva Nenada Stefanovića, koji je viđen kao lojalni funkcioner Srpske napredne stranke.
Robert Kozma iz Zeleno-levog fronta (ZLF) ukazao je na rizik da će nadređeni tužiocima moći da diktiraju kako da vode optužnice, što bi moglo dovesti do kršenja pravne nezavisnosti. „Od sad onaj ko je nadređeni ima da pozove tužioca da mu izdiktira kako da vodi optužnicu“, rekao je Kozma.
Na usvojene izmene pravosudnih zakona reagovala je i Evropska unija. Komesarka za proširenje, Marta Kos, istakla je da izglasavanje zakona koji ograničavaju nezavisnost pravosuđa predstavlja ozbiljan korak unazad na evropskom putu Srbije. Takođe, portparol Komisije, Gijom Mersije, naglasio je da će Komisija dati detaljnu ocenu nakon analize usvojenih zakona.
Mrdić je opisao usvajanje zakona kao „povratak otetog pravosuđa“. On je naglasio da se zakoni ne menjaju kako bi se pogoršao položaj tužilaca, već da su oni korisni za one koji žele da rade u skladu sa zakonom. „Zahvalan sam svim narodnim poslanicima koji su glasali za usvajanje seta pravosudnih zakona jer su dali istorijski doprinos da Srbija vrati oteto pravosuđe“, rekao je Mrdić.
Pored sadržaja usvojenih zakona, pažnju privlači i procedura donošenja ovih zakona. Iz udruženja sudija, kao i predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov, ukazali su na to da tekst zakona nije dostavljen na mišljenje Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva. Sudija Vrhovnog suda Dragana Boljević objasnila je da je to bilo neophodno za nastavak procedure, bez obzira na to da li bi saveti dali mišljenje ili ne.
Boljević je dodala da nije bitno ko je predlagač zakona, već da je važno da se pribavi mišljenje o zakonskim izmenama. Takođe, predsednik Srbije ima ovlašćenje da ne potpiše zakone, čime bi oni izgubili pravno dejstvo, što je dodatno ukazivanje na proceduralne greške u donošenju zakona.
Ova situacija ukazuje na duboku podelu u društvu i političkom sistemu Srbije, posebno u kontekstu pravosudnog sistema. Opozicija i pojedini pravnici izražavaju zabrinutost da bi usvojeni zakoni mogli dodatno narušiti pravosudnu nezavisnost, dok vlast insistira na tome da su promene neophodne za unapređenje pravosudnog sistema.
