Jedan od glavnih kandidata za ovogodišnje Oskare, Timoti Šalame, izazvao je veliku raspravu svojim izjavama o operi i baletu, rekavši da „više nikoga nije briga“ za ove umetničke forme. Tokom razgovora sa Metjuem Mekonahijem, na događaju koji su organizovali Variety i CNN, Šalame je istakao da se savremena publika sve više okreće filmovima koji brzo privlače pažnju, dok umetnosti kao što su opera i balet opstaju uglavnom zahvaljujući institucionalnom očuvanju.
Šalame, poznat po svojoj ulozi u filmu „Dina“, izneo je mišljenje da se interesovanje za operu i balet smanjilo, iako su neki pojedinci i institucije uložili napore da ih očuvaju. „Ne želim da radim u baletu ili operi, gde se stalno ponavlja ‘Hajde da ovo održimo u životu’, iako u stvarnosti više nikoga nije briga“, rekao je glumac, dodajući da se divi ljudima koji se bore za očuvanje ovih umetničkih formi.
Ove izjave naišle su na oštre kritike iz kulturnih krugova. Vasa Stajkić, bariton iz Opere Srpskog narodnog pozorišta, osudio je Šalameovu izjavu kao „nizak udarac“ za umetnike koji se bave operom i baletom, ističući da je njegov komentar plitak i neinformisan. On je naglasio da opera i dalje privlači veliki broj posetilaca i umetnika, te da nije tačno da interesovanje opada.
Stajkić je ukazao na to da su predstave često rasprodate i da mladi ljudi sve više pokazuju interesovanje za operu, što se može videti u njihovoj prisutnosti na predstavama. Njegovi komentari oslikavaju širu sliku koja se suprotstavlja Šalameovim tvrdnjama.
Reakcije na društvenim mrežama i u medijima bile su raznolike. Dok su neki podržavali Šalamea, drugi su ga kritikovali, a mnoge kulturne institucije iskoristile su priliku da promovišu svoje programe, naglašavajući da opera i balet nastavljaju da žive. U Pariskoj operi, zaposleni su se našalili na račun njegovih komentara, ističući da umetnost i dalje privlači pažnju publike.
Avinjonska opera se obratila Šalameu, pozivajući ga da poseti njihove predstave, naglašavajući da su sale pune i da publika uživa u izvođenju umetnika bez mikrofona. Slične poruke stigle su iz drugih operskih kuća širom sveta, uključujući Milansku La Scala i Rimsku operu, koje su pozvale Šalamea da proširi svoje obzore i upozna se sa bogatstvom operne umetnosti.
Reakcije su bile i podeljene među profesionalcima iz sveta muzike. Dirigent Ben Glasberg iz Opere u Ruanu smatra da Šalame nije u potpunosti u pravu, ali ni potpuno pogrešan. On ističe da mnogi ljudi nisu zainteresovani za operu, ali i da je važno prepoznati da opera često ostaje umetnost rezervisana za bogate. On naglašava da bi bes trebao biti usmeren prema vlastima koje smanjuju finansiranje umetnosti, a ne prema umetnicima.
U međuvremenu, plesna kritičarka Đija Kurlas ističe da se debata ne vodi samo o vrednosti opere i baleta, već i o njihovom mestu u modernoj kulturi. Ona smatra da su Šalameove izjave zapravo „najbolja reklama“ koju opera može dobiti, ističući važnost angažovanja publike.
Na kraju, Šalameove reči izazvale su značajnu diskusiju o stanju operne umetnosti i njenoj percepciji u savremenom društvu. Mnoge operske kuće i umetnici nastavljaju da se bore za očuvanje ovih umetničkih formi, dok se istovremeno suočavaju sa izazovima modernog vremena. U tom smislu, Šalameova izjava može poslužiti kao podsticaj za širu raspravu o važnosti opere i baleta u današnjem svetu.
