U poslednje vreme, aerodromi širom Evrope postali su meta sajber napada, što je izazvalo haos u aviosaobraćaju. Samo jedan tehnički problem u softveru koji se koristi za elektronsku prijavu i predaju prtljaga doveo je do ozbiljnih problema, od Brisela i Berlina do Londona. Aerodromi su morali da pređu na ručne procedure, što je rezultiralo kašnjenjima i otkazivanjem letova. Ova situacija postavlja pitanje koliko ovakvi napadi mogu usporiti aviosaobraćaj i poremetiti planove putnika.
Miloš Andrić, stručnjak za sajber bezbednost, ističe da su aerodromi mesta gde se najviše primećuje udarac koji sajber napadi mogu naneti. On objašnjava da napad na aerodrom nije samo napad na jednu firmu, već predstavlja ozbiljan udar na infrastrukturu države. Takvi napadi imaju potencijal da destabilizuju ne samo aerodrom, već i širu zajednicu, uključujući druge države.
Andrić dalje naglašava da se napadi na aerodrome često koriste kao povod za reviziju postojećih zaštitnih sistema. U tom kontekstu, važno je proveriti da li su sistemi zaštićeni licencama privatnih firmi ili su na državnom nivou. On takođe ističe da Srbija ne kasni za svetom u implementaciji savremenih sistema zaštite, zahvaljujući redovnom ažuriranju baza podataka i međunarodnoj saradnji.
Petar Vojinović, urednik avio-portala „Tango Six“, dodaje da se termin „sajber napadi u aviosaobraćaju“ često koristi za događaje koji su, u nekim slučajevima, povezani sa malicioznim napadima, ali u mnogim slučajevima su rezultat prekida rada raznih softvera. Ovi problemi najčešće pogađaju putnike kroz otkazivanje ili odlaganje letova, jer su svi sistemi međusobno povezani.
On takođe ističe da ne postoji jedinstvena regulativa koja se odnosi na usluge putnika na aerodromima. Aerodromi, kao odvojeni poslovni entiteti, često kupuju rešenja od različitih IT firmi. Iako postoji regulativa za veće infrastrukturne firme, kao što su kontrole letenja, veći deo sistema koji se koristi u aviosaobraćaju ostaje van stroge regulative.
Andrić napominje da su sajber napadi na aviosisteme sve učestaliji, a posledice mogu biti višeslojne. Napadi mogu ugroziti sisteme, dovesti do curenja podataka ili omogućiti napadačima da se infiltriraju u zaštitne sisteme. U tom smislu, Andrić upozorava da je važno obratiti pažnju na zaštitu ličnih podataka i biti svestan s kim komuniciramo i kako delimo informacije.
Osim aerodroma, Andrić ističe da su banke i zdravstvene institucije takođe na meti sajber napada. Čak i u bankama, kompanije plaćaju stručnjake za sajber bezbednost da bi testirali svoje sisteme i otkrili slabosti pre nego što ih napadači iskoriste. On naglašava da je zaštita ličnih podataka ključna i da korisnici moraju biti svesni opasnosti koje vrebaju u digitalnom svetu.
U zaključku, situacija sa sajber napadima na aerodrome i druge ključne infrastrukture ukazuje na hitnu potrebu za poboljšanjem zaštite i regulative u ovoj oblasti. Kako se digitalna infrastruktura sve više razvija, tako se i pretnje povećavaju, što zahteva proaktivne mere zaštite kako bi se obezbedila bezbednost putnika i očuvala stabilnost aviosaobraćaja.
