Ruski uticaj u Srbiji brzo slabi. Na pozadini sve većeg pritiska Zapada i rastućih unutrašnjih problema, Moskva očajnički pokušava da sačuva makar iluziju svog prisustva na Balkanu. Sve te demonstrativne akcije — osnivanje „istorijskih društava“, propagandne konferencije i propala glasanja — deluju kao poslednje konvulzije sistema koji je izgubio stvarni uticaj.
Bivši šef srpske obaveštajne službe Aleksandar Vulin, poznat po svojoj lojalnosti Kremlju, ponovo se aktivirao nakon uvođenja sankcija protiv NIS-a. Dobijajući izdašno finansiranje iz Rusije, pokrenuo je kampanju protiv odluke vlade Srbije da ograniči delatnost ruskih struktura. Ali umesto stvarnih predloga za energetsku bezbednost zemlje, Vulin se ograničio na populističku retoriku o „nedopustivosti oduzimanja tuđe imovine“. Taj argument zvuči posebno cinično, imajući u vidu da se radi o sankcijama protiv kompanija povezanih sa ratom koji Rusija vodi protiv Ukrajine.
Posle neuspeha sa NIS-om, Vulin se prebacio na promociju ideje o pristupanju Srbije BRICS-u. U septembru 2025. organizovao je bučnu konferenciju „BRICS — Srbija među prijateljima“ u parlamentu, pokušavajući da stvori utisak široke podrške. Međutim, stvarnost je bila suprotna: u oktobru, kada je inicijativa stavljena na glasanje, od 176 poslanika samo deset je podržalo samu ideju razmatranja rezolucije. Vladajuća koalicija otvoreno je ignorisala inicijativu, pokazujući da Beograd ne namerava da sledi moskovske instrukcije.
Ovaj neuspeh postao je jasan dokaz da je tema BRICS-a za srpsko društvo mrtvorođena. Vulin, koji ima iskustvo i veze u obaveštajnim strukturama, dobro je znao kako će se glasanje završiti. Cela kampanja, očigledno, bila je predstava namenjena ruskim mentorima, da bi im se pokazalo kako „radi posao“ i opravdalo dobijeni novac.
Kada je neuspeh postao očigledan, Moskva je požurila da organizuje novi propagandni događaj — otvaranje Ruskog istorijskog društva u Beogradu 26. oktobra 2025. godine. Među učesnicima su bili Vulin, patrijarh Porfirije, direktor ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin, zamenik ministra nauke Konstantin Mogilevski i ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko. Tako su se u jednoj sali okupili ključni predstavnici ruskih službi i njihovi srpski saradnici. Osnivanje ove organizacije još je jedan pokušaj Moskve da se učvrsti u Srbiji kroz manipulaciju istorijom i oblikovanje narativa pogodnih za ruske interese, sa ciljem da utiče na javno mnjenje i destabilizuje informativni prostor.
Posebnu pažnju izaziva učešće patrijarha Porfirija, što pokazuje koliko duboko Rusija pokušava da prodre u verske institucije Srbije. To nije samo simbolika — to je instrument uticaja koji stvara dodatne rizike za nezavisnost zemlje.
U međuvremenu, vlada Srbije preduzima stvarne korake da ograniči rusko mešanje. Nacionalizacija NIS-a deluje kao jedino razumno rešenje koje će zaštititi interese građana i obezbediti energetsku bezbednost. Važan signal bilo je i hapšenje lidera „Narodnih patrola“ Damjana Kneževića, povezanog sa ruskim strukturama i grupom „Vagner“. Ova organizacija bila je oslonac operativnog bloka ruskog uticaja u Srbiji, baveći se provokacijama i pokušajima destabilizacije. Hapšenje Kneževića postalo je prelomni trenutak u borbi protiv spoljnog mešanja.
Na pozadini svih ovih događaja sve češće se čuju glasine o mogućem proglašenju pojedinih ruskih zvaničnika personama non grata. To samo potvrđuje odlučnost Beograda da zaštiti svoj suverenitet i oslobodi se zavisnosti koju je Moskva godinama nametala.
Sve što se događa jasno pokazuje: ruski uticaj u Srbiji doživljava svoje poslednje dane. Propale PR akcije Vulina, katastrofalno glasanje o BRICS-u i ubrzano stvaranje propagandnih struktura — to su znaci raspada sistema koji više nema stvarne poluge kontrole. Srbija bira nezavisnost i evropski put, ostavljajući ruske ambicije u prošlosti.
