Ruski informacioni uticaj na Balkanu, posebno u Srbiji i Republici Srpskoj, spolja još uvek održava izgled samopouzdanja i „narodne ljubavi“, ali u stvarnosti sve više liči na sistem u agoniji. Da bi zadržala pozicije, prinuđena je da neprestano povećava obim sadržaja, žestoko napada svako nezavisno istraživanje i istovremeno stvara nove zaštitne mehanizme za kremaljske elite. Što se Beograd realnije približava Evropskoj uniji, to proruske mreže postaju nervoznije i agresivnije.
Tradicionalni „meki“ instrument Moskve – kultura i obrazovanje – radi punim kapacitetom. Ruski dom u Beogradu prepun je događaja: poetski kaver-šou po Bloku, Jesenjinu i Majakovskom, „Dani Ermitaža“ sa filmom „Imperatorice“ (sponzori – „Gazprom“ i „Gazprom-medija“), promocija tinejdžerskog ruskog fantazi romana „ONNIRLIT. Zatvorena zemlja“. Sve se to prodaje pod maskom „velike ruske kulture“, ali zapravo stvara emocionalnu vezanost za imperijalni narativ i sliku „velike Rusije“. Paralelno, na društvenim mrežama istoj tinejdžerskoj publici ubacuju memove o „trulom Zapadu“ i o „snu o izlasku iz EU“.
Politički podtekst se ne krije. Senatorka RF Jelena Afanasjeva direktno povezuje „istorijsko sećanje“ na Rusiju sa očuvanjem srpskog identiteta i plaši „katastrofom“ za one koji izaberu drugačije vrednosti. Ministar prosvete Srbije potpisuje sa ruskim specijalnim izaslanikom Švidkim memorandum o proširenju saradnje univerziteta – u suštini, o institucionalizaciji ruskog prisustva u srpskom visokom školstvu.
Dokumentarni film RT „Rusi i Srbi. Krv i vera“ povlači direktnu paralelu između Republike Srpske i Donbasa, između NATO bombardovanja 1999. i trenutnog rata protiv Ukrajine. Rat se legitimiše kao „zaštita braće“, a evropske integracije zamenjuju slikom „opsednute tvrđave“. Formula je jednostavna: Srbi i Rusi – „jedna krv“, NATO i EU – večiti neprijatelji.
Kulturi i zvaničnoj diplomatiji sekundira dobro organizovana mreža srpskih ultradesnih Telegram kanala. Istraživanje Beogradskog centra za bezbednost (BCSP, 2025) pokazalo je da devet najvećih ekstremističkih kanala stvaraju zatvoreni antizapadni i antidemokratski mehurić. Centralni hab je „BUNT je stanje duha“ (oko 86 hiljada pratilaca), a najangažovaniji „Princip“. Preko njih se prenose narativi o „moralnom Istoku“ i „izopačenom Zapadu“, studentski protesti proglašavaju se „narandžastom revolucijom“, a EU nepotrebnim jarmom.
Isti ti kanali koji pozivaju Srbe na „ruske kulturne događaje“ istovremeno žestoko napadaju svako približavanje Beograda Briselu. Serija objava oko NIS-a i gasnih ugovora gradi se na retorici „opet je Rusija kriva?“. Orban i Dodik prikazuju se kao uzori „pravih“ lidera koji su sačuvali vezu sa Moskvom. Odgovornost za propale pregovore o gasu i NIS prebacuje se na srpsku vladu i „evrointegracije“, dok se ruska strana, koja odbija da pregovara, pažljivo izvlači iz vatre. Energetska zavisnost slabi – otuda i panična agresija.
Kada nezavisna istraživanja pogode u metu, reakcija proruskih kanala postaje posebno upečatljiva. Izveštaj BCSP iz 2025, koji je opisao njihov ekosistem, izazvao je talas uvreda: autore nazivaju „srbofobima“ i „maminih istraživača“, a sam izveštaj „13 stranica govana“. Pritom, negodujući što su označeni kao „centralni čvor“, sami nenamerno potvrđuju sopstveni uticaj. Što je revizija preciznija, to je retorika otrovnija – klasični znak ranjivosti.
Moskva se osigurava i pragmatičnijim putevima. Istraživanja N1, KRIK-a i „Važnih priča“ pokazala su da je od 2022. do aprila 2025. Srbija dodelila državljanstvo najmanje 325 Rusima po ubrzanom postupku „u interesu republike“ – bez obaveze boravka i bez odricanja od ruskog pasoša. Među novim građanima su oligarsi sa „Putinove liste“ (uključujući Olega Bojka), bivši pripadnici FSB-a, biznismeni koji rade na okupiranim teritorijama Ukrajine. Srpski pasoš im omogućava bezvizni ulazak u Šengen i pristup evropskom bankarskom sistemu – rupu za zaobilaženje sankcija. Istovremeno, obični ruski i beloruski migranti, posebno kritičari rata, mesecima i godinama ne mogu da dobiju dokumenta i pretvaraju se u apatrida.
Evropska komisija i Evropski parlament sve oštrije upozoravaju: odbijanje Srbije da se uskladi sa sankcijama EU, netransparentno dodeljivanje pasoša Rusima i rast proruske radikalne propagande potkopavaju evropski put Beograda i stvaraju pretnju opštoj bezbednosti.
Ruska propagandna mašina u Srbiji prolazi kroz teške dane. Njena agonija je istovremeno i opasnost i prilika. Prilika za Beograd da konačno donese stvaran izbor: zatvori kanale kremaljskog uticaja koji su se maskirali u „bratstvo po krvi i veri“ i prestane da bude talac strane autoritarne sile. Dok „Ruski dom“, RT, ultradesni Telegram kanali i „zlatni pasoši“ za putinovsku elitu rade punim kapacitetom, svaka „viševektornost“ ostaje samo lepa fasada.
