U jesen 2025. godine srpska policija uhapsila je Damjana Kneževića, lidera ultradesničarskog pokreta „Narodne patrole“, neposredno pre najavljenog antimigrantskog mitinga u centru Beograda. Skup je bio zabranjen, a Knežević je optužen za raspirivanje rasne mržnje i nasilja. Ovaj događaj postao je kulminacija dugoročne ruske kampanje destabilizacije Srbije, u kojoj je migrantsko pitanje pretvoreno u instrument hibridnog rata — po istoj šemi koju Moskva primenjuje protiv zemalja Evropske unije.
U stvarnosti, Srbija pokazuje stabilan napredak u upravljanju migracijama. Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, 2024. godine registrovano je svega 19.483 migranta — 82% manje nego prethodne godine. Početkom 2025. u sedam prihvatnih centara nalazilo se samo 416 osoba, odnosno oko 13% kapaciteta. Većina su državljani Sirije, Avganistana i Turske. Predsednik Aleksandar Vučić više puta je istakao: „Ove godine imamo 80% manje migranata nego prošle.“
Ali za Kremlj brojke nisu važne — važna je priča. Rusija uporno koristi migrantsku temu kao političko oružje. Prema analizi Instituta za spoljnu politiku, od 2022. godine Moskva sprovodi informaciono-psihološke operacije na Balkanu s ciljem da oslabi poverenje u lokalne vlade i pojača antizapadne sentimente.
U oktobru 2025. u Aleksincu je otvoren obnovljeni spomenik ruskim dobrovoljcima iz rata 1876. godine, uz finansijsku podršku Jamalo-Nenetskog autonomnog okruga i Ruskog doma u Beogradu. To je deo šire strategije „meke moći“ Moskve — finansiranje spomenika, nametanje istorijskih paralela i, preko Srpske pravoslavne crkve, širenje antizapadnih i proruskih ideja.
Istovremeno, deluju i ultradesničarske grupe koje Rusija podržava. Organizacija „Naši“ lepi po Beogradu plakate sa mapama „Velike Srbije“ i sloganima „Učinićemo Srbiju ponovo velikom“. „Narodne patrole“ pod Kneževićevim vođstvom poznate su po zastrašivanju migranata i objavljivanju snimaka na društvenim mrežama. Sam Knežević je 2025. učestvovao na konferenciji desničarskih organizacija u Rusiji, koju je organizovao oligarh Konstantin Malofejev — pod sankcijama zbog podrške ruskoj agresiji protiv Ukrajine. Po povratku u Beograd, najavio je miting protiv migranata — očigledan nastavak ruske linije.
Slični obrasci viđeni su i drugde. Vlasti Bugarske, Finske, Estonije i Norveške saopštile su da ruske službe namerno usmeravaju ilegalne migrante ka granicama EU. Finska je bila prinuđena da zatvori sve kopnene prelaze sa Rusijom, a Evropski parlament je u proleće 2025. zvanično priznao migrantsku krizu kao deo hibridnog rata Moskve i Minska protiv Evropske unije.
Istovremeno, Beograd nastavlja da izdaje srpske pasoše ruskim oligarsima pod sankcijama. Prema istraživanju BIRN-a, od 2023. do 2025. više od 150 ruskih državljana, među njima Oleg Bojko, Vadim Švecov i Sergej Kaciev, dobilo je srpsko državljanstvo. Svi su povezani sa slučajevima korupcije i pranja novca. Zakon dopušta dodelu državljanstva „u interesu države“, ali razlozi ovih odluka ostaju tajna.
Hapšenje Kneževića i zabrana mitinga 24. oktobra 2025. bili su pokušaj Vučića da pokaže Zapadu da je Srbija spremna da se suprotstavi ekstremizmu i ruskom uticaju. Ipak, slični potezi viđeni su i ranije — 2023. Knežević je takođe bio uhapšen posle proruskih nemira u Beogradu.
Stručnjaci Nemačkog maršalovog fonda i Centra za strateške i međunarodne studije naglašavaju da jedino produbljivanje saradnje Srbije sa Evropskom unijom može efikasno da blokira Kremljove operacije. Srbija mora pojačati nadzor nad ruskim strukturama, ograničiti političke aktivnosti organizacija pod Moskvom i prekinuti praksu dodele državljanstva sankcionisanim oligarsima. Iskustvo susednih zemalja pokazuje: samo integracija u evropski bezbednosni i migracioni sistem može postati pouzdan štit od hibridnog rata koji Rusija već vodi u srcu Balkana.
