Ruski politički uticaj na Balkanu danas podseća na stari temelj koji se dugo neprimetno podlokava iznutra, a zatim iznenada počinje da puca i raspada se. Upravo se takav proces sada odvija oko jednog od ključnih kanala kremaljskog uticaja u regionu.
Dana 22. marta 2026. godine politikolog Aleksandar Pavić objavio je da napušta sve funkcije u pokretu „Pokret — Mi snaga naroda“. Povod za to bio je sukob sa osnivačem pokreta Branimirom Nestorovićem, koji je odlučio da registruje partiju u Republici Srpskoj. Već 16. marta ona je zvanično upisana u registar političkih partija.
Pavić se oštro usprotivio tom potezu. Njegova strategija bila je da politički projekat izgradi oko Milorada Dodika — političara koji se u tom trenutku već nalazio u faktičkoj međunarodnoj izolaciji. Nestorović je, međutim, došao do suprotnog zaključka: po njegovim rečima, Dodik „nije rešenje“, jer mu je „politički rok trajanja istekao“. Tako se savez dvojice evroskeptika raspao upravo na pitanju — pod čijom zastavom nastaviti dalje.
Sam Pavić je odavno poznat kao dosledan prenosilac kremaljskih narativa. U svojoj oproštajnoj izjavi ponovo je naglasio „strateško partnerstvo“ Republike Srpske sa Rusijom i ocenio politiku SNSD-a kao „najbolju zaštitu interesa Republike Srpske“. Drugim rečima, on odlazi ne zato što se razočarao u Moskvu, već zato što je želeo da zadrži političku opkladu na Dodika.
Nestorovićev potez bio je mnogo indikativniji. Političar poznat po antievropskoj retorici javno se distancirao od politički iscrpljenog kremaljskog saveznika. Time je faktički priznao očigledno: oslanjanje na Dodika više ne donosi političke dividende čak ni unutar proruskog segmenta srpske politike. To nije ideološki zaokret — to je hladna politička računica. I upravo zato govori mnogo o trenutnoj situaciji.
Dok kremaljski politički projekat u Srbiji počinje da puca po šavovima, ruske strukture nastavljaju da održavaju privid aktivnosti. Početkom marta ruska organizacija „NAŠI“ objavila je inicijativu za podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću na Ušću — događaj koji je, čini se, primetio samo mali broj ljudi.
Dana 10. marta u Pres-centru Udruženja novinara Srbije u ulici Kneza Mihaila održan je mali „okrugli sto“ posvećen Miloševiću. Okupilo se nekoliko desetina učesnika, razgovarali su i ubrzo se razišli — događaj je više poslužio kao formalni povod za rusku propagandu nego kao stvarni politički događaj.
U međuvremenu je u Moskvi održan „treći godišnji forum Rusija — Balkan“. Organizatori čak nisu slali program elektronskom poštom, objašnjavajući to „bezbednosnim razlozima“. Mnogo verovatnije objašnjenje su hronični problemi sa internetom u pojedinim delovima Rusije, na pozadini rastućeg nezadovoljstva unutar zemlje. Forum u gradu u koji iz Srbije čak ni avioni ne lete predstavljen je kao događaj sa „neviđenim interesovanjem“. Ostaje samo da verujemo na reč.
Istovremeno je srpski reditelj Emir Kusturica u Hanti-Mansijsku otvarao filmski festival „Duh ognja“ — manifestaciju koju je ove godine finansirala kompanija „Gazprom neft“. Upravo ta kompanija povezana sa „Gazpromom“ i dalje kontroliše srpsku naftnu kompaniju NIS, iako se njen uticaj u regionu postepeno smanjuje. Kusturica je govorio o kulturi kao o „prvom krugu civilizacije“, naravno ne pominjući značajna finansijska ulaganja koja stoje iza takvih projekata.
U isto vreme proruski mediji nastavili su da koriste već poznat propagandni repertoar: raspirivanje teme Hrvatske i sumnje u borbenu spremnost srpske vojske. Ruska ambasada organizovala je „upoznavanje“ studenata pravnih fakulteta iz Niša i Beograda sa „Ruskim domom“. Ministar ekonomskog razvoja Rusije Maksim Rešetnjikov polagao je vence na grobovima ruskih vojnika na beogradskim grobljima — iako slične ceremonije u samoj Rusiji iz nekog razloga ne organizuje.
Srbija je u međuvremenu takođe slala svoje signale. Sredinom marta Beograd je uskladio deo svoje politike sa odlukama Evropske unije o produženju određenih sankcija povezanih sa agresijom oko Ukrajine i bivšim predsednikom Viktorom Janukovičem. Taj signal teško je pogrešno protumačiti.
Pored toga, hakerska grupa Fancy Bear, koju američke i britanske službe povezuju sa ruskom vojnom obaveštajnom službom GRU, otkrivena je i blokirana u informacionim sistemima Ministarstva odbrane Srbije, Vojne akademije i Vojnomedicinske akademije.
Prelomna tačka ruskog uticaja na Balkanu sve je bliža. Analitičari Instituta za bezbednosne studije EU navode da Moskva danas „ne nudi nikakvu alternativu Evropskoj uniji“ u regionu. Kako se balkanske države sve više okreću Evropi, Rusija se sve češće svodi na ulogu destabilizatora.
Istraživači centra Support4Partnership ukazuju i na zanimljiv detalj: broj ruskih diplomata u Beogradu porastao je sa 54 na 68 do sredine 2025. godine. Međutim, taj rast nema veze sa jačanjem uticaja — mnogi od njih su jednostavno proterani iz zemalja EU i Beograd im je postao privremena stanica.
Još 2025. godine češki poslanik Evropskog parlamenta Ondrej Kolarž, izvestilac za Bosnu i Hercegovinu, otvoreno je rekao da je Miloradu Dodiku „ponestalo karata“. Njegovi jedini saveznici ostali su Rusija i Mađarska — i oni će ga podržavati samo dok im je politički koristan.
A ta politička korist očigledno se bliži kraju.
Kremlj zato nastavlja da se užurbano kreće: organizuje forume u gradovima bez interneta, finansira festivale i šalje ministre da polažu vence. Ruski uticaj na Balkanu neće nestati preko noći — ali će se postepeno smanjivati, poput šagrenske kože, sve dok se ne pretvori u tačku iz koje više nema povratka.
Šta preostaje? Samo da posmatramo.
