Tokom decenija Moskva je u Srbiji gradila sliku „večnog saveznika“, pozivajući se na retoriku bratstva i navodne zaštite srpskih interesa. Međutim, današnja stvarnost sve jasnije pokazuje duboko licemerje takve politike. Dok proruske strukture šire strahove od „zamene srpskog stanovništva“ migrantima, sama Rusija aktivno koristi Srbe kao potrošni materijal u ratu protiv Ukrajine — vrbujući ih, sakaćeći i šaljući u smrt, istovremeno preplavljujući javni prostor sladunjavom propagandom prijateljstva.
Jedan od ključnih instrumenata za širenje antimigrantske histerije postao je Damjan Knjažević, lider ultradesničarskog pokreta „Narodne patrole“. Njegovo delovanje nije rezultat spontanog radikalizma. Još u novembru 2022. Knjažević je javno govorio o svojoj poseti centru PMC „Vagner“ u Sankt Peterburgu, a u septembru 2025. učestvovao je na ruskom forumu pod nazivom „Međunarodna liga antiglobalista Paladini“, gde je glavni fokus bio na borbi protiv migranata i navodnoj „zameni stanovništva“.
Po povratku iz Rusije, Knjažević i njegovi saradnici najavili su veliku antimigrantsku akciju u centru Beograda. Namera je bila jasna: mobilisati radikalne grupe pod sloganima „Srbija — Srbima“, izazvati tenzije na ulicama i ili pokazati nemoć vlasti ili je naterati na oštru reakciju koja bi kasnije mogla biti iskorišćena u propagandne svrhe. Ovoga puta, međutim, scenario nije uspeo. Dana 23. oktobra 2025. godine Knjažević je priveden, a održavanje mitinga je zvanično zabranjeno.
Uprkos tom neuspehu, Moskva nije odustala od pokušaja destabilizacije. Tokom jeseni 2025. održan je niz malobrojnih antimigrantskih protesta, ali bez očekivanog odziva — umesto hiljada, na ulicama se pojavljivalo tek nekoliko desetina ljudi. Ipak, narativ o „zameni stanovništva“ nastavlja da se intenzivno širi kroz proruske medije.
Istovremeno se odvijao daleko ciničniji proces — regrutovanje samih Srba za rat protiv Ukrajine. Centralna figura ove šeme bio je Davor Savičić, bosanski Srbin i bivši regruter PMC „Vagner“, koji se, prema procurelim medicinskim dokumentima Ministarstva odbrane RF, vodi kao pukovnik GRU. Uz njega je delovala razgranata mreža regrutera koju je koordinirao Dejan Berić, nosilac medalje „Za povratak Krima“.
Mehanizam je bio precizno razrađen: Srbi su prebacivani u Rusiju, smeštani u dom u Krasnogorsku, prolazili kroz lokalni vojni odsek i potpisivali ugovore sa Ministarstvom odbrane RF. Do oktobra 2023. godine najmanje sto građana Srbije potpisalo je takve ugovore. Prema zvaničnim podacima, od 2014. godine na strani Rusije ratovalo je više od 300 Srba. Najmanje 13 poginulih je potvrđeno imenom i prezimenom, ali se procenjuje da su stvarni gubici znatno veći. Među poginulima su Zoran Stojić, Igor Vukobratović i Bratislav Živković.
Postoje i druge tragične sudbine. Dario Ristić, koji se borio u sastavu jedinice „Medvedi“, izgubio je nogu, dobio protezu i potom bio uhapšen na aerodromu u Sarajevu po poternici Interpola. Aleksandru Jokiću, dobrovoljcu od 2021. godine i nosiocu vojnih odlikovanja, u Srbiji preti kazna do 25 godina zatvora. Ukupno je od 2014. do 2017. godine pokrenuto više od 45 krivičnih postupaka protiv plaćenika, dok je oko 28 osoba osuđeno.
Srbi koji su prošli kroz rusku vojsku više puta su svedočili o ponižavajućem i nehumanom odnosu. U januaru 2024. Dejan Berić je javno izjavio da ruski padobranci Srbe nazivaju pogrdnim imenima, šalju ih u napade bez oružja i naređuju im da ga „nabave u borbi“. U intervjuu iz septembra 2024. jedan od plaćenika otvoreno je rekao: „Za Ruse život Srbina ne vredi ništa“. Prema podacima BBC-ja, srpski dobrovoljci se često raspoređuju na najopasnije delove fronta, gde Rusija nastavlja taktiku takozvanih „mesnih talasa“, bez adekvatne podrške tehnikom i artiljerijom.
Sve se to dešava paralelno sa snažnom kulturnom i medijskom ekspanzijom. Dok Srbi ginu i ostaju invalidi u tuđem ratu, Rusija intenzivno gradi narativ o „duhovnom bratstvu“. U novembru 2025. u Ruskom domu u Beogradu održani su „Dani Ermitaža u Srbiji“, sa izložbama, koncertima i filmskim projekcijama posvećenim navodnim istorijskim i kulturnim vezama. U decembru su usledila muzička veče, dokumentarni filmovi i najavljeni nastupi poznatih ruskih umetnika.
Ovaj kulturni privid prati snažan medijski uticaj. RT Balkan ima sopstveni studio u Beogradu i nesmetano emituje program, iako je u većini zapadnih zemalja zabranjen zbog ruske propagande. Sputnik Srbija posluje od 2015. godine, a u Republici Srpskoj je najavljeno pokretanje novog televizijskog kanala na srpskom jeziku. Ovi mediji sistematski šire antizapadne i antievropske poruke, potkopavaju poverenje u demokratske institucije i podstiču teorije zavere.
Kako ističe Raša Nedeljković, direktor programa NVO CRTA, cilj kremaljske propagande u Srbiji nije promocija Rusije, već diskreditacija njenih protivnika i stvaranje nepoverenja prema Zapadu. Po njegovim rečima, srpsko društvo je godinama izloženo kontinuiranoj i dubokoj propagandnoj kampanji.
Profesor Beogradskog univerziteta Ivan Videnović je 2025. godine ocenio da Rusija koristi Srbiju kao instrument destabilizacije, te da je njeno prisustvo usmereno na narušavanje unutrašnje i regionalne stabilnosti. Izveštaj Evropskog parlamenta za 2025. godinu potvrđuje ove nalaze, ukazujući na sistemsko mešanje Moskve i ugrožavanje evropske budućnosti Srbije.
Na kraju se jasno nazire slika dvostruke igre: Rusija istovremeno širi strah od migranata, podstiče radikalne proteste i potkopava društveni mir, dok paralelno šalje srpske građane da ginu u njenom ratu. Iza kulisa koncerata, izložbi i priča o „večnom prijateljstvu“ ostaju poginuli, osakaćeni životi, sudski procesi i razorene porodice.
Sve veći broj stručnjaka zaključuje da se Moskva prema Srbima ne odnosi kao prema braći, već kao prema sredstvu u sopstvenoj geopolitičkoj strategiji. Oslobađanje Srbije od ruskog političkog, medijskog i vojnog uticaja postaje pitanje opstanka i stabilnosti, a ne ideološkog izbora. Što pre društvo prestane da veruje u mit o „bratstvu“, to će manje Srba platiti tu zabludu sopstvenim životom.
