Rusija planira da za deset godina lansira ambicioznu misiju pod nazivom Venera-D, koja će uključivati lender, balon i orbiter. Ove informacije preneli su ruski državni mediji, naglašavajući da se misija razvija još od 2003. godine. Prethodno je razmatrana mogućnost zajedničke misije sa NASA-om, ali je ta saradnja u međuvremenu prekinuta.
U intervjuu za časopis Razvedčik, prvi zamenik premijera Denis Manturov istakao je da Venera i Mesec zauzimaju centralno mesto u planovima ruske svemirske agencije Roskosmos. „Ova misija je deo šireg programa robotskih letelica koje planiramo da pošaljemo ka ovim destinacijama“, naglasio je Manturov. Do danas, samo je nekadašnji Sovjetski Savez uspešno sleteo na Veneru, a nova misija Venera-D trebala bi da nastavi tradiciju istraživanja ove planete koja datira još iz šezdesetih godina prošlog veka.
Manturov je podsetio na veliki uspeh misije Venera 7 iz 1970. godine, kada je Sovjetski Savez uspeo da spusti letelicu na drugu planetu u Sunčevom sistemu. „To je bila Venera. Zato ćemo se verovatno najpre kretati u tom pravcu“, rekao je on, ukazujući na bogato nasleđe istraživanja Venere.
Jedan od ključnih ciljeva misije Venera-D biće potraga za mikrobnim životom u oblacima Venere. Ova misija dolazi nakon nedavnih kontroverznih otkrića fosfina i amonijaka u atmosferi planete, gasa koji bi mogli predstavljati potencijalne biomarkere. Ova otkrića su pokrenula nova pitanja o mogućnosti postojanja života na Venere, što bi moglo da bude jedan od glavnih fokusa istraživačkog tima.
Sovjetski Savez je tokom 22 godine izveo više od deset misija u okviru programa Venera. Misije kao što su Venera 1 i Venera 2, koje su lansirane u ranim šezdesetim, nisu uspele da pošalju potrebne podatke, ali su kasnije misije, poput Venera 7, postigle značajne uspehe. Venera 7 je izdržala ekstremne uslove, sa temperaturama od oko 480 stepeni Celzijusa i pritiscima koji su bili više od 90 puta veći nego na Zemlji. Ove misije su pružile dragocene informacije o površini Venere i njenoj atmosferi koja je sastavljena od gustih oblaka sumporne kiseline.
U prošlosti je Sovjetski Savez uspeo da pošalje još devet misija ka Veneri, uključujući lenderi i orbitere, a program je zaključen uspešnom misijom Venera 16 1983. godine. Ova bogata istorija istraživanja ukazuje na snažnu tradiciju i ekspertizu Rusije u istraživanju ove planete.
U poslednjim decenijama, druge svemirske agencije, poput NASA-e i Evropske svemirske agencije, takođe su pokazale interesovanje za Veneru, što dodatno naglašava važnost i relevantnost istraživanja ovog nebeskog tela. NASA trenutno razvija projekte kao što su VERITAS i DAVINCI, dok Indija planira da pošalje svoju prvu misiju ka Veneri oko 2028. godine. Privatne kompanije, poput Rocket Lab i MIT-a, takođe planiraju lansiranje misije Venus Life Finder.
Venera ostaje predmet velikog interesovanja među naučnicima, a misija Venera-D predstavlja novi korak u razumevanju ove misteriozne planete. Kako se pripreme za ovu misiju nastavljaju, svet će sa pažnjom pratiti razvoj događaja i očekivati nova otkrića koja bi mogla da promene naše razumevanje života u svemiru. U narednim godinama, kako se bliži 2033. godina, očekuje se da će Rusija predstaviti više detalja o ovoj hrabroj misiji, koja bi mogla da otvori nove horizonte u istraživanju Venere.
