Video-snimci kreirani uz pomoć veštačke inteligencije, u kojima su glavni protagonisti voće i povrće smešteni u situacije nalik rijaliti programima, postali su izuzetno popularni na TikToku, beležeći milione pregleda. Međutim, stručnjaci upozoravaju da ovakvi sadržaji mogu promovisati rodne stereotipe i nasilje zasnovano na polu, što može imati negativan uticaj na gledaoce.
Ovi video-snimci su deo serijala koji se zove „Fruit Temptation“, inspirisan popularnim rijaliti formatom „Ostrvo iskušenja“. U ovim snimcima, voćni i povrtni likovi prikazuju ljubavne i porodične odnose uz elemente dramatizacije. Korisnici TikToka masovno prate i komentarišu ove sadržaje, čime se dodatno povećava njihova vidljivost.
Prema rečima Laure Vandenboš, direktorke Odseka za medijsku psihologiju na Univerzitetu Leven, ovakvi sadržaji preuzimaju karakteristike rijaliti televizije, uključujući stereotipizaciju i seksualizaciju likova, ali ih dodatno naglašavaju. Razlika između ovih video-snimaka i tradicionalnih medija je u tome što potonji podliježu strožim pravilima, dok algoritmi društvenih mreža dodatno pojačavaju vidljivost ovakvih sadržaja.
Kako korisnici sve više gledaju ovakve video-snimke, algoritmi im nude sve sličniji i ekstremniji sadržaj. Pojedini narativi favorizuju bogatstvo i fizički izgled kao ključne faktore u međuljudskim odnosima, dok u dubljim slojevima preporuka mogu se naći i sadržaji sa rasističkim i homofobnim elementima. To uključuje i prikaze konverzione terapije, koja nema naučnu podršku.
Aleksander Dust, profesor komunikacionih nauka na Univerzitetu u Antverpenu, ističe da algoritmi jačaju interesovanja korisnika i mogu ih usmeriti ka sve ekstremnijem sadržaju. Pored toga, mnogi od ovih video-snimaka su problematični zbog prikaza nasilja i uznemirujućih scena, a uprkos tome beleže ogroman broj pregleda.
Stručnjaci upozoravaju da ponavljanje ovakvih poruka može povećati njihov uticaj, posebno među mlađim gledateljima, jer promovišu tradicionalne rodne uloge i stereotipe. Dust ocenjuje da je došlo do kulturne promene, jer su ovakve poruke danas mnogo lakše prihvaćene na društvenim mrežama nego ranije.
Autori ovih video-snimaka često ostaju anonimni, a sadržaj se obično stvara korišćenjem scenarija i uputstava koja kruže na internet platformama poput Redita, uz pomoć dostupnih alata veštačke inteligencije. Stručnjaci navode da je cilj ovakvih sadržaja često sticanje velikog broja pregleda i prihoda, kako za autore, tako i za same platforme.
Iako je teško direktno meriti uticaj ovih sadržaja, sagovornici se slažu da algoritmi, učestalo ponavljanje poruka i laka dostupnost alata za generisanje sadržaja zahtevaju veću pažnju platformi i nadležnih institucija. U tom smislu, potrebno je razvijati strategije i mere koje će smanjiti negativan uticaj ovakvih video-snimaka na društvo.
U svetlu ovih informacija, važno je da se postavi pitanje odgovornosti platformi kao što je TikTok, koje omogućavaju ovakve sadržaje da postanu viralni. Šta možemo učiniti da zaštitimo mlađe generacije od potencijalno štetnog sadržaja? S obzirom na sve veću prisutnost veštačke inteligencije u kreiranju sadržaja, odgovornost leži na svima nama da budemo svesni uticaja koji ovakvi video-snimci mogu imati na naše društvo i kulturu.
