Miloš Radunović, poznati srpski reditelj, nedavno je govorio o temama koje se tiču nacionalnog identiteta i stradanja srpskog naroda, posebno u kontekstu njegovih filmova. U razgovoru je istakao da su Hrvati iskompleksirani od Srba, što se može uočiti kroz slavlje ustaštva na koncertima Marka Perkovića Tompsona. Radunović je naglasio kako je tužno što mladi u Srbiji više znaju o stradanju Jevreja nego o sopstvenom narodu.
Radunović je postao poznat 2023. godine zahvaljujući filmu i seriji „Oluja“, a nedavno je na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji prikazao svoj novi film „Vezani“. U tom filmu, koji se bavi mračnim temama, reditelj se trudio da izbegne eksplicitne scene, smatrajući da je sugestivnost snažnija od direktnog prikazivanja nasilja. „Najteža scena bila je ona silovanja“, priznao je Radunović, dodajući da kao otac triju ćerki, tu temu doživljava posebno emotivno.
U razgovoru o obrazovanju svojih ćerki, Radunović je napomenuo da im nastoji preneti važnost opreza i pažnje, posebno u današnjem svetu. „Budite pažljive i gledajte oko sebe“, stalno im ponavlja. Iako su nakon gledanja filma razgovarali o likovima, njegovo značenje im je ostalo u drugom planu.
Govoreći o temi svog filma „Oluja“, Radunović je istakao da je to njegovo lično lečenje rana svog naroda. „Ako guraš ranu pod tepih, ona kad-tad ispliva“, rekao je. On smatra da je neophodno pričati o prošlim stradanjima kako bi se sprečilo ponavljanje istorije. „U Nemačkoj se nacizam teško može ponoviti jer su snimljeni hiljade filmova o Jevrejima i logorima“, dodao je.
Na pitanje o tome koliko je omladina svesna događaja iz prošlosti, Radunović je bio zabrinut, rekavši da mladi danas ne znaju mnogo o Srbima i njihovim stradanjima. „Generacije rođene posle 1990-ih ne sećaju se ni bombardovanja, a kamoli rata u Bosni ili Hrvatskoj“, naglasio je.
Reditelj je ukazao na to da je važno pričati o sopstvenim žrtvama, a ne da se o njima govori kao o mržnji prema drugima. „Zašto drugi smeju da pričaju o svojim žrtvama, a mi kada spomenemo svoje širimo mržnju?“ postavio je retoričko pitanje.
Povodom skupa u Zagrebu gde je Tompson održao koncert pun ustaških simbola, Radunović je izrazio žaljenje, rekavši da je to pokazatelj kompleksa Hrvata prema Srbima. On je dodao da je stvaranje Jugoslavije bila greška i da bi bilo drugačije da su se samo srpske zemlje ujedinile.
Kada je reč o Crnoj Gori, Radunović je primetio da su Crnogorci podeljeni, s različitim tumačenjima nacionalnog identiteta. „To je opasno, jer teritorijalne odrednice lako postaju osnova za pravljenje nacija“, smatra.
Govoreći o budućnosti srpskog filma, Radunović je istakao da će se pojaviti novi talenti, ali da je problem u nedostatku jasne umetničke vizije. „Raditi film u Srbiji je izuzetno teško, i finansijski i tehnički“, dodao je, ukazujući na izazove sa kojima se susreću reditelji.
Na kraju, Radunović je govorio o svom omiljenom filmu na kojem je radio, „Brat Dejan“, i njegovoj fascinaciji procesom snimanja. „To je bilo pravo stvaranje umetničkog dela, bez kompromisa“, zaključio je.
Ovaj razgovor pruža uvid u razmišljanja i stavove Miloša Radunovića o važnim temama koje se tiču srpskog identiteta i kulture, kao i o izazovima s kojima se suočava srpski film.
