Evropski ministri odbrane, načelnici generalštabova, NATO funkcioneri i vodeći analitički centri sve otvorenije govore o mogućem sukobu između Rusije i Zapada, koji se pre samo godinu dana činilo nezamislivim. Ove izjave, koje su često osporavane, danas se uklapaju u narativ koji oblikuju i Berlin, Pariz i Brisel. U tom kontekstu, upozorenja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koja su ranije smatrana dramatičnim, sada se čine sve relevantnijima.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je naglasio da se procene o mogućem napadu Rusije na NATO više ne odnose na 2029. godinu, već da su analize pokazale mogućnost eskalacije već 2028. godine. On je ukazao na to da neki vojni istoričari veruju da smo možda već imali „poslednje mirno leto u Evropi“, što dovodi do potrebe za ubrzanjem priprema za odbranu, povećanjem kapaciteta i podizanjem nivoa spremnosti.
Moskva je na ove tvrdnje reagovala izjavom Dmitrija Peskova, koji je naglasio da Rusija ne traži sukob sa NATO, ali će učiniti sve što je potrebno za svoju bezbednost. Ova izjava se može tumačiti kao nastavak agresivne politike Kremlja.
U Francuskoj, načelnik Generalštaba oružanih snaga, general vazduhoplovstva Fabijen Mandon, jasno je rekao da se francuska vojska priprema za visokointenzivni rat sa Rusijom. Pariz već povećava obim i tip vojnog vežbanja kako bi se pripremio za sukobe u narednim godinama. Velika manevarska vežba „Orion 2026“ planira da uključuje desetine hiljada vojnika i služi kao generalna proba za moguće borbe u Evropi.
Slične poruke dolaze i iz NATO-a, gde je novi generalni sekretar Mark Rute pozvao članice Alijanse na „kvantni skok“ u naoružanju, zahtevajući ukupna izdvajanja za bezbednost od oko pet procenata BDP-a. Rute upozorava da Rusija može ugroziti neke od zemalja članica NATO-a u roku od pet godina ukoliko Evropa ne ubrza pripreme.
Obaveštajne službe nekoliko evropskih zemalja dodatno potvrđuju ove tvrdnje. Nemačke i danske službe procenjuju da NATO treba biti spreman na mogući ruski napad u narednih pet do osam godina. Poljski Savet za nacionalnu bezbednost smatra da bi Rusiji moglo biti potrebno manje od tri godine da obnovi svoje kopnene snage do nivoa koji bi mogao testirati granice NATO-a.
U simulacijama budućih sukoba najčešće se pominje Baltik, posebno Suvalki koridor, kao najslabija tačka Evrope. Ukoliko bi Rusija presekle taj koridor, baltičke države bi bile odsečene od NATO podrške, što se smatra jednim od najopasnijih scenarija.
U takvoj geopolitičkoj atmosferi, Vučićeve izjave o pripremama za rat i sve većem riziku od sukoba postaju deo evropskog diskursa. On je nedavno naglasio da svet „kopa rovove i čeka rat“ i da se mora prepoznati ozbiljnost situacije. Njegova upozorenja, koja su do sada bila podložna podsmehu, sada se čine sve relevantnijima.
Za Srbiju, koja nije članica NATO, ali se nalazi na važnom raskršću u Evropi, ovakvi scenariji predstavljaju ozbiljan izazov. U slučaju sukoba između Evrope i Rusije, Srbija bi se suočila s ekonomskim potresima, pritiscima na energente i mogućim migracionim talasima. Postoji rizik od destabilizacije regiona i pokušaja spoljnog uticaja, zbog čega je insistiranje na miru i neutralnosti ključno.
Iako nijedan analitičar ne tvrdi da je rat neizbežan, činjenica da se o njemu otvoreno razgovara znači da je prestao da bude neprijatna tema. Što više zapadni lideri govore o „poslednjem mirnom letu“ i „rokovima od pet godina“, rat prestaje da bude teorijski koncept i postaje realna opcija za koju se države pripremaju. U ovom trenutku, svi delovi Evrope, uključujući Berlin, Pariz i Brisel, govore istim tonom koji je Vučić koristio ranije, što dodatno naglašava ozbiljnost trenutne situacije.
