Vladimir Putin je svoj 73. rođendan proslavio uz čašu vina iz vinarije koja mu je bliska, kako piše ruski portal „Insajder“. Poznato je da ruski predsednik pokazuje veliku opreznost i sumnju kada je reč o trovanju, te se oslanja na tim degustatora kako bi osigurao da je sve bezbedno za konzumaciju. Vino koje je proslavio na svoj rođendan dolazi iz njegovog ličnog projekta, koji je nastao iz dugotrajne fascinacije italijanskim luksuzom.
Ideja o osnivanju sopstvene vinarije obeležava prekretnicu u Putinovom životu i datira još iz 2003. godine, kada je posetio Silvija Berluskonija na Sardiniji. Italijanska rezidencija „Vila Certosa“ ostavila je snažan utisak na Putina, koji je dve godine kasnije odlučio da izgradi rusku verziju ovog kompleksa blizu Gelendžika, na liticama rta Idokopas. Ovaj grandiozni kompleks s pogledom na Crno more obuhvata vinograde i privatno klizalište.
Prema informacijama „Insajdera“, arhitekturu kompleksa osmislio je Berluskonijev saradnik Lanfranko Ćirillo, a oko palate su izgrađene dve ključne vinarije – „Krinitsa“ i „Usadba Divnomorskoye“. Vinarija „Krinitsa“ otvorena je za turiste 2023. godine, dok je „Usadba Divnomorskoye“ zatvorena za javnost i rezervisana isključivo za Putinove goste. Glavni vinar u Divnomorskoju je Italijan Mateo Koleti, dok u „Krinitsi“ vinsku proizvodnju nadgleda Francuz ruskog porekla Aleksandar Muruci. Celu operaciju vodi Dejvid Perne, suvlasnik bordovske grupe „Sovivins“, koji redovno dolazi u Gelendžik.
Iako su ove vinarije postale simbol luksuza u Kremlju, postoji i druga strana medalje. Prema istraživanju, vina iz ovih vinarija služe se na državnim prijemima, a bila su prisutna i na stolu Emanuela Makrona, kao i drugih svetskih lidera poput Si Đinpinga, Redžepa Tajipa Erdogana i Kim Džong Una. Ipak, finansijski podaci otkrivaju ozbiljne gubitke. Vinarija „Krinitsa“, koja je procenjena na 27 milijardi rubalja (oko 280 miliona evra), beleži gubitke od više od 10 milijardi rubalja, dok sestrinska kompanija „Axis Investments“ posluje s minusom, s obzirom na to da „skoro svaka boca odlazi s gubitkom“.
Boce iz ovih „dvorskih“ vinarija prodaju se po ceni između 1.500 i 4.000 rubalja (15-42 evra). Struktura vlasništva je složena i liči na mrežu paravan-firmi, a koordinaciju vodi konsultantska kompanija „Moe Vino“, za koju se navodi da je naziv odabrao sam Putin. Uprkos gubicima, ulaganja u vinarije ne prestaju. U planu su dodatni projekti, uključujući muzej vina, luksuzne restorane i marinu za jahte na obali Gelendžika.
Na papiru, vrednost sedam firmi povezanih s takozvanom „Putinovom palatom“ krajem 2024. iznosila je više od 32 milijarde rubalja (333 miliona dolara), uz dug od 35,5 milijardi rubalja. U ovom trenutku, njegovo „predsedničko vinarstvo“ više liči na lični spomenik nego na profitabilan biznis, predstavljajući elegantan, ali preskup hobi na obali Crnog mora.
S obzirom na sve, Putinova vinarija može se posmatrati kao simbol njegovog ličnog stila i luksuza, ali i kao primer ekonomske neodrživosti koja prati velike projekte povezane s političkim vođama. U svetu gde se bogatstvo i moć često mešaju, Putinovo vinarstvo predstavlja složen odnos između politike, ekonomije i ličnih interesa.
