Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije, Dobrivoje Radović, izjavio je danas da se očekuje da će ovogodišnji prinos malina u Srbiji iznositi do 15.000 tona. Ova procena predstavlja značajan pad u odnosu na rekordnu proizvodnju iz 2018. godine, kada je prinos dostigao više od 100.000 tona. Ova situacija izaziva zabrinutost među proizvođačima, koji se suočavaju s teškim uslovima rada i smanjenim potražnjama na tržištu.
Radović je naglasio da su glavni uzroci ovog pada u prinosu nepovoljni vremenski uslovi, kao i problemi u organizaciji i skladištenju. U poslednjih nekoliko godina, proizvođači se suočavaju s različitim izazovima, uključujući nisku otkupnu cenu i nedostatak radne snage, što dodatno otežava situaciju. On je istakao da se mnogi proizvođači nalaze na ivici opstanka i da je hitno potrebno preduzeti mere kako bi se podržali mali i srednji proizvođači malina.
S obzirom na to da je Srbija jedan od najvećih proizvođača malina u svetu, smanjenje proizvodnje može imati značajne posledice ne samo za domaće tržište već i za izvoz. Radović je apelovao na nadležne institucije da pruže podršku proizvođačima kroz različite subvencije i olakšice, kako bi se podstakla proizvodnja i osigurala konkurentnost na međunarodnom tržištu. U poslednjim godinama, srpske maline su postale poznate širom sveta, a smanjenje prinosa moglo bi da utiče na reputaciju domaćih proizvoda.
Na sastanku Asocijacije, Radović je takođe upozorio na potrebu za unapređenjem tehnologije i modernizacijom procesa proizvodnje. Proizvođači su se složili da je neophodno investirati u nove tehnologije koje će omogućiti bolju zaštitu useva i povećati efikasnost proizvodnje. Pored toga, važno je i raditi na promociji srpskih malina na međunarodnom tržištu kako bi se obezbedila stabilna potražnja i održala cena.
U razgovoru sa lokalnim proizvođačima, mnogi su izrazili zabrinutost zbog trenutne situacije. Jedan od njih, Marko Jovanović, rekao je da je prošle godine imao odličan prinos, ali da ove godine nije mogao da sakupi ni pola. On je dodao da je teško pronaći radnu snagu, a da su troškovi proizvodnje drastično porasli. Jovanović smatra da bi država trebala više da se angažuje u rešavanju problema u ovom sektoru.
Osim problema s prinosima, proizvođači malina se suočavaju i s problemima u otkupu. Mnogi od njih su se žalili na niske otkupne cene koje ne pokrivaju troškove proizvodnje. Radović je naglasio da je neophodno da se poveća saradnja između proizvođača i otkupljivača kako bi se obezbedile fer cene i stabilnost na tržištu.
U svetlu ovih izazova, Asocijacija proizvođača malina planira da organizuje seriju sastanaka sa vladinim predstavnicima i stručnjacima iz oblasti poljoprivrede kako bi razmotrila strategije za unapređenje situacije u sektoru malinarstva. Cilj je da se obezbede bolji uslovi za proizvodnju, kao i da se razviju programi koji će pomoći proizvođačima da se prilagode promenama na tržištu i klimatskim uslovima.
U zaključku, trenutna situacija u sektoru malinarstva u Srbiji zahteva hitnu pažnju i akciju. Smanjenje prinosa na 15.000 tona u odnosu na rekordnih 100.000 tona iz 2018. godine ukazuje na ozbiljne probleme koji se moraju rešiti kako bi se očuvala budućnost ovog važnog agrarnog sektora. Proizvođači malina, uz podršku države, mogu pronaći rešenja koja će im omogućiti da nastave sa proizvodnjom i doprinesu ekonomiji zemlje.
