Izvršni urednik „Kvartalnog monitora“ Saša Ranđelović izjavio je da se za 2026. godinu prognozira privredni rast Srbije od oko tri odsto. Ovaj rezultat, kako je istakao, zavisi od rešavanja značajnih rizika, pre svega problema sa Naftnom industrijom Srbije (NIS). Na predstavljanju 82. biltena ekonomskih trendova i politika u Srbiji, koji izdaju Ekonomski fakultet u Beogradu i Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN), Ranđelović je objasnio da je planirani rast zasnovan na pretpostavci oporavka poljoprivrede i skorog rešavanja problema sa NIS-om.
Ukoliko se ne reše problemi sa NIS-om u bliskoj budućnosti i ukoliko dođe do eskalacije energetske krize, makroekonomske projekcije za 2026. biće revidirane naniže. To bi moglo negativno uticati na stabilnost privrednog sistema, dovesti do rasta inflacije i nezaposlenosti, kao i povećanja fiskalnog deficita. „Problem sa NIS-om je najznačajniji, ali postoje i drugi rizici, kao što su uvođenje trgovinskih ograničenja od strane zemalja EU za izvoz čelika iz Srbije, primena ekoloških carina i najave ograničenja izvoza guma za tržište SAD“, rekao je Ranđelović.
On je dodao da bi eventualni poremećaji mogli negativno uticati na budžet, jer bi država mogla biti primorana da reaguje putem stabilizacije tržišta, povećanog uvoza energenata ili smanjenja akciza. „Nadamo se da će se ovo pitanje rešiti u veoma skoroj budućnosti, što bi stvorilo ključne pretpostavke za solidan rezultat privrednog rasta u 2026. godini“, naglasio je.
U vezi sa trenutnom situacijom, Ranđelović je ukazao da privreda Srbije završava 2025. godinu sa slabijim rezultatima od očekivanih, ali uz očuvanu makroekonomsku stabilnost. Istakao je da su fiskalna i monetarna politika uspešno održale stabilnost sistema, ali da ključni pokazatelji pokazuju usporavanje privredne aktivnosti, pad investicija i rast rizika u narednom periodu.
Prema njegovim rečima, bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u trećem kvartalu 2025. porastao je za dva odsto, što je na nivou rasta iz prethodna dva kvartala, ali ispod očekivanja. Na osnovu ostvarenja u prva tri kvartala, privredni rast Srbije u 2025. procenjuje se na oko dva odsto, što je znatno ispod rasta od 3,9 odsto ostvarenog u 2024. godini i ispod planiranog rasta od četiri odsto za ovu godinu.
Ranđelović je podsetio da je usporavanje privrednog rasta dominantno posledica unutrašnjih rizika i neizvesnosti, a u manjoj meri i globalnih kretanja. U zemljama Centralne i Istočne Evrope, privredni rast u 2025. umanjen je za pola procentnog poena u odnosu na prvobitno planirano. Takođe je naglasio da je, nakon dužeg vremena, privredni rast Srbije ispod proseka regiona CIE od oko 2,3 odsto, što je rezultat pada investicija, loše poljoprivredne sezone, opadanja u građevinarstvu i sankcija u naftnom sektoru.
Inflacija u Srbiji u prvih osam meseci 2025. godine bila je oko 4,5 odsto, ali je, zahvaljujući administrativnom ograničenju trgovačkih marži, u periodu septembar-novembar pala na 2,8 odsto, pre svega usled pada cena hrane. Ovi podaci ukazuju na izazove sa kojima se domaća ekonomija suočava, ali i na potrebu za hitnim delovanjem kako bi se obezbedio stabilan privredni rast u budućnosti.
Ranđelović je zaključio da je važno da se u narednom periodu fokusira na rešavanje ključnih problema i rizika kako bi se obezbedio oporavak privrede i ostvarenje postavljenih ciljeva. Samo kroz koordinisane napore i efikasnu politiku, Srbija može da se nada povoljnijim ekonomskim uslovima i stabilnijem rastu u godinama koje dolaze.
