Kraljevska švedska akademija nauka dodelila je Nobelovu nagradu za fiziku 2025. godine Džonu Klarku, Mišelu H. Devoreu i Džonu M. Martinisu zbog njihovih značajnih otkrića u oblasti makroskopskog kvantnog tunelovanja i kvantizacije energije u električnim kolima. Ova nagrada naglašava važnost kvantne fizike i njenu primenu u savremenim tehnologijama.
Eksperimenti koje su izveli naučnici sa univerziteta u Kaliforniji, uključujući Berkli, Jejl i Santa Barbaru, demonstrirali su kako kvantna fizika funkcioniše u praksi. Nobelov komitet istakao je da se jedno od ključnih pitanja u fizici odnosi na to koliko veliki sistem može prikazivati kvantne mehaničke efekte. Ovogodišnji dobitnici su uspeli da izvedu eksperimente sa električnim kolom koje je dovoljno veliko da ga može držati u ruci, a istovremeno je pokazalo karakteristike kvantne mehanike.
Džon Klark, Mišel H. Devore i Džon M. Martinis izveli su niz eksperimenata tokom 1984. i 1985. godine sa elektronskim kolom napravljenim od superprovodnika. Ove komponente mogu provoditi struju bez ikakvog električnog otpora, a njihova istraživanja su se fokusirala na Džozefsonove spojke, koje su omogućile proučavanje kvantnih efekata. Preciznim podešavanjem i merenjem svojstava kola, istraživači su mogli da kontrolišu i istraže ponašanje električnih naboja u ovom sistemu.
Sistem koji su proučavali ponaša se kao pojedinačna čestica, čak i kada se sastoji od više naelektrisanih čestica. U eksperimentu, sistem se inicijalno nalazio u stanju nultog napona, ali je pokazao svoj kvantni karakter kada je „pobegao“ iz ovog stanja kroz proces kvantnog tunelovanja. Ova promena stanja detektovana je pojavom napona, što je ukazalo na to da kvantna mehanika može objasniti ponašanje ovog makroskopskog sistema.
Pored kvantnog tunelovanja, dobitnici nagrade su pokazali da se sistem ponaša u skladu sa predviđanjima kvantne mehanike – kvantizovano, što znači da apsorbuje ili emituje samo određene količine energije. Ole Erikson, predsednik Nobelovog komiteta za fiziku, naglasio je važnost ovih otkrića, ističući da vek stara kvantna mehanika i dalje donosi nova iznenađenja i značajno doprinosi razvoju digitalne tehnologije.
Ova otkrića su otvorila nove mogućnosti za razvoj generacije kvantnih tehnologija, uključujući kvantnu kriptografiju, kvantne računare i kvantne senzore. Nobelova nagrada za fiziku dodeljuje se od 1901. godine i do sada je ukupno 118 puta dodeljena sa 226 laureata. Najmlađi dobitnik nagrade bio je Lorens Brag, koji je 1915. godine dobio priznanje sa samo 25 godina, dok je najstariji dobitnik, Artur Aškin, nagradu primio 2018. godine u 96. godini.
Osim toga, Džon Bardin je jedini naučnik koji je dva puta osvojio Nobelovu nagradu za fiziku. Prošlogodišnji dobitnici, Džon Hopfild i Džefri Hinton, bili su pioniri u oblasti veštačke inteligencije i postavili su temelje za razvoj mašinskog učenja.
U međuvremenu, Nobelovu nagradu za medicinu juče su dobili Meri E. Brankou, Fred Ramsdel i dr. Šimon Sakaguči za svoja otkrića koja objašnjavaju kako imuni sistem razlikuje štetne mikroorganizme od sopstvenih ćelija. Dodela Nobelovih nagrada nastavlja se sutra dodelom priznanja za hemiju, zatim u četvrtak za književnost, dok će u petak biti objavljen dobitnik Nobelove nagrade za mir. Nobelova nagrada za ekonomiju biće dodeljena 13. oktobra, a svečana ceremonija uručenja nagrada biće održana 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela, osnivača ovih prestižnih priznanja. Pored međunarodne časti, nagrade donose i novčanu vrednost od gotovo 1,2 miliona dolara, čime se dodatno naglašava njihov značaj u svetu nauke i istraživanja.
