Posle neuspešnog pokušaja formiranja nove vlade na Kosovu i Metohiji, Prištini preti finansijski kolaps, a čak i bankrot, upozoravaju finansijski i ekonomski stručnjaci. U ovom trenutku, situacija je izuzetno kritična jer rok za predlaganje budžeta za narednu godinu ističe 31. oktobra, a skupština ga mora usvojiti do kraja godine.
Prema zakonima koji važe u Prištini, samo vlada sa punim ovlašćenjima ili vlada u ostavci može predložiti budžet. S obzirom na to da trenutna vlada nije ni jedno, ni drugo, postoji ozbiljna opasnost da se budžet ne usvoji. Aljbert Krasnići iz Kosovskog demokratskog instituta ističe da je aktuelna vlada tehnička i da je njeno funkcionisanje neustavno.
Premijer Aljbin Kurti i ministar Hekuran Murati, kao članovi aktuelne vlade, ne mogu predložiti budžet jer su i sami poslanici u skupštini, što se sukobljava sa principom podele vlasti. Kurti je u svom ekspozeu tokom neuspešnog pokušaja formiranja vlade naglasio da bez usvojenog budžeta opstanak više od 30 nezavisnih agencija dolazi u pitanje. On je upozorio da bi neusvajanje budžeta moglo da dovede do ozbiljnih problema, uključujući ugrožavanje plata javnih službenika, penzija i snabdevanja lekovima.
Zanimljivo je da za čak 11 opština nije odobren budžet, ali iz Kurtijevog kabineta nije bilo objašnjenja za ovu situaciju. Stručnjaci upozoravaju da Kosovo može izgubiti sredstva iz Evropske unije koja su predviđena Planom rasta za Zapadni Balkan. Marko Trajković iz NVO „Centar za mir i toleranciju“ naglašava da je Kosovo zbog institucionalne krize izgubilo 200-300 miliona evra od strane Evropske unije, što predstavlja ozbiljan gubitak.
Iako Kurti tvrdi da na Kosovu raste broj stranih investicija, istraživanja pokazuju suprotno. Pored toga, nema ni donacija ni kredita od Evropske banke za obnovu i razvoj. Sergej Masličenko, direktor Evropske banke za obnovu i razvoj u Prištini, navodi da još uvek nisu potpisani ugovori sa potencijalnim partnerima, uprkos mnogim planovima i perspektivama.
S obzirom na trenutnu situaciju, postoji nekoliko mogućih rešenja za izbegavanje finansijskog kolapsa u Prištini. Prvo rešenje bi bilo hitno formiranje kratkoročne prelazne vlade koja bi imala za cilj samo usvajanje budžeta, ali za to trenutno nema izgleda. Druga mogućnost uključuje da poslanici u skupštini zatvore oči pred zakonom i ustavom i usvoje budžet uprkos nedostatku vladinih ovlašćenja, što se već dešavalo u prošlosti.
Ukratko, trenutna politička situacija na Kosovu stvara ozbiljne ekonomske posledice koje mogu imati dalekosežne efekte na građane. U nedostatku jasnog rešenja i političke stabilnosti, finansijski kolaps može postati realnost, što bi dodatno pogoršalo ionako tešku situaciju u regionu. Stručnjaci pozivaju na hitne akcije kako bi se sprečila eskalacija krize koja bi mogla ugroziti osnovne funkcije države i život građana.
