Dvojica muškaraca pokušala su pre nekoliko dana da prevare stariju sugrađanku, predstavljajući se kao lekari sa Vojnomedicinske akademije (VMA). Oni su je pozvali telefonom, ponudili kućni pregled i ubrzo stigli do njenog stana. Na sreću, jedan član porodice se u međuvremenu pojavio i zatražio od njih da pokažu nalog, nakon čega su prevaranti napustili stan. Ovaj incident je samo jedan od mnogih sličnih slučajeva koji uznemiravaju građane, a prevara postaje sve češća pojava.
Prema rečima Nadežde Satarić iz Udruženja „Amiti“, najčešći metodi prevara uključuju lažne telefonske pozive i izmišljene nagrade. Prevaranti se često predstavljaju kao organizatori raznih događaja, nudeći poklone ili proizvode koje navodno nije moguće kupiti u prodavnicama. Drugi oblik prevara uključuje lažne nagradne igre, gde se potencijalne žrtve obaveštavaju da su osvojile putovanje ili neku drugu nagradu, uz naglasak da moraju platiti samo troškove puta.
Prevaranti su obično muškarci srednjih godina, koji deluju uverljivo i organizovano. Često se kreću po stambenim zgradama u Novom Beogradu, gde je veliki broj starijih stanara. Stručnjaci upozoravaju da je brzo prepoznavanje prevaranata ključno za sprečavanje daljih problema.
Dejan Radenković, bivši pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije, ističe da su prevaranti dobro organizovani i imaju dobru logistiku. Oni poznaju mentalitet starijih ljudi koji su često lakši ciljevi. Radenković preporučuje korišćenje nadzornih kamera kako bi se prevaranti što pre identifikovali. On takođe navodi da je jedan prevarant već uhapšen i da se očekuje da će ostali biti brzo procesuirani i kažnjeni zatvorskim kaznama.
Kako stariji ljudi često pate od usamljenosti, bolesti ili niskih penzija, oni su podložniji ovim prevarama. U takvim trenucima, prevaranti dolaze kao „spasitelji“, nudeći pomoć koja na kraju postaje izvor problema. Stariji građani se savetuju da budu oprezni i da, ukoliko im neko ponudi uslugu, zatraže validaciju ili legitimaciju.
Nadežda Satarić naglašava kako je važno ne poverovati prevarantima. „Šta god da vam pričaju, spustite slušalicu“, savetuje ona. Preporučuje da se ne prihvataju pozivi bez lične potvrde i da se nikada ne daju lični podaci, kao što su informacije o penziji ili članovima porodice. Takođe, ako prevaranti dođu na kućnu adresu, potrebno je zatražiti legitimaciju, jer će se u tom slučaju često povući.
U slučaju da stigne nejasna poruka, stručnjaci preporučuju da se takve poruke ignorišu, jer su najčešće deo prevarantskih aktivnosti koje mogu skupo koštati. Stariji građani treba da budu svesni svojih prava i da se zaštite od prevara, koristeći proste taktike kao što su jasan odgovor ili jednostavno prekidanje komunikacije.
U borbi protiv prevara, ključno je obrazovanje i informisanje starijih građana o mogućim rizicima i načinima zaštite. Organizacije poput „Amiti“ rade na podizanju svesti i pružanju podrške starijim osobama, kako bi se smanjila njihova ranjivost na prevare i osigurao mirniji život bez straha od prevaranata.
