Poznati nemački filozof i sociolog Jirgen Habermas preminuo je u 96. godini, saopštio je njegov izdavač Suhrkamp Verlag. Habermas je bio jedna od najuticajnijih intelektualnih figura posleratne Nemačke, kao i jedan od najznačajnijih filozofa 20. veka. Njegova teorija izgradnje političkog konsenzusa i snažan uticaj na rasprave o evropskim integracijama i formiranju Evropske unije ostavili su dubok trag u društvenim naukama.
Nemački kancelar Friedrih Merc opisao je Habermasa kao „jednog od najznačajnijih mislilaca našeg vremena“. U svom saopštenju, Merc je istakao da je Habermasova analitička oštrina oblikovala demokratski diskurs daleko izvan granica Nemačke, nazvavši ga „svetionikom u uzburkanom moru“. Ova izjava svedoči o zavidnom statusu koji je Habermas imao među političarima i intelektualcima, kao i o njegovom doprinosu razvoju demokratskih vrednosti.
Tokom svoje karijere, koja je trajala više od sedam decenija, Habermas je proučavao temelje društvene teorije, demokratije i vladavine prava. Iako je bio povezan sa neomarksističkom Frankfurt School i često smatran intelektualcem bliskim nemačkoj socijaldemokratiji, njegov uticaj prevazilazio je političke podele. Njegovi radovi su uticali na generacije mislilaca i pružali su osnovu za razumevanje savremenih društvenih fenomena.
Habermas je verovao da je formiranje javnog mnjenja ključno za opstanak demokratije. Zbog toga je nastavio da piše knjige i novinske članke čak i u dubokoj starosti. U intervjuu za britanski list Guardian iz 2015. godine, kritikovao je tadašnju nemačku kancelarku Angelu Merkel zbog, kako je rekao, „kockanja“ sa posleratnom reputacijom Nemačke tokom dužničke krize u Grčkoj. Ova kritika ukazuje na njegovu hrabrost da se suprotstavi moćnim političarima i da se zauzme za principa koji su mu bili važni.
Njegovi stavovi su, međutim, izazivali polemike među mlađim intelektualcima. Godine 2022. kritikovao je tadašnju nemačku ministarku spoljnih poslova Analenu Berbok zbog, kako je naveo, „previše agresivnih“ osuda ruske invazije na Ukrajinu. Takođe, izazvao je burne reakcije kada je ocenio da je izraelski rat u Gazi nakon napada Hamasa 7. oktobra „u principu opravdan“. Ove izjave su pokazale njegovu sposobnost da se pozabavi složenim i kontroverznim pitanjima, ali i da izazovu podeljena mišljenja u javnosti.
Njegova poslednja knjiga „Things Needed to Get Better“ objavljena je u decembru prošle godine. U njoj je odbacio pesimizam i poručio da je moguće „suočiti se sa krizama savremenog sveta i na kraju ih prevazići“. Ova poruka optimizma i nade bila je karakteristična za Habermasov pristup, koji je uvek tražio načine za unapređenje demokratije i društvenih odnosa.
Habermas je preminuo u subotu u mestu Starnberg kod Minhena, a iza njega su ostala dvoje od troje dece. Njegova smrt označava kraj jedne ere u filozofiji i društvenim naukama, a njegov doprinos će ostati relevantan i u budućnosti.
Rođen je 18. juna 1929. godine u Dizeldorfu u građanskoj porodici. Zbog rascepa nepca imao je dve operacije u detinjstvu, što je izazvalo govornu manu. Sam Habermas je kasnije govorio da je upravo to iskustvo uticalo na njegovo interesovanje za komunikaciju i značaj jezika u društvu. Tokom detinjstva odrastao je u protestantskoj porodici, a njegov otac, ekonomista i predsednik lokalne privredne komore, pridružio se nacističkoj partiji 1933. godine.
Studirao je na Univerzitetu u Bonu, gde je upoznao svoju suprugu Ute. Tokom pedesetih godina postao je poznat kao novinar i akademik, pripadajući drugoj generaciji intelektualaca Frankfurtske škole. Njegovo nasleđe će nastaviti da inspiriše nove generacije mislilaca i aktivista u borbi za pravdu i demokratiju.
