U osvit svake godine, nakon božićnih praznika, članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) kreću na terene širom zemlje kako bi popisali ptice vodenih staništa. Njihova aktivnost obuhvata sve vrste ptica, ali se posebna pažnja poklanja orlovima krstašima, koji su kritično ugroženi i predstavljaju važan nacionalni simbol. Ove godine, rezultati njihovih istraživanja pokazali su značajan napredak u očuvanju ove vrste.
Mirjana Rankov iz DZPPS-a navodi da je ove godine u Vojvodini pronađeno više od 30 gnezdećih parova orlova krstaša, što predstavlja porast od 50% u odnosu na prethodnu godinu kada ih je bilo 20. Ovaj porast je posebno značajan kada se uzme u obzir da je pre deset godina u Srbiji postojala samo jedna gnezdeća ptica, Bora i Eržika iz severnog Banata. „Prezadovoljni smo rezultatima. Pomažu nam i poljoprivrednici, lovci i meštani koji nas obaveštavaju o viđenjima orlova, što mi proverimo i zabeležimo“, ističe Rankov.
Orlovi krstaši su velike ptice grabljivice, dugačke preko 80 centimetara, s rasponom krila od više od dva metra. Njihovo perje menja se s godinama, a odrasli primerci su tamnobraon s karakterističnim zlatnim nijansama. Nažalost, i pored svojih impresivnih karakteristika, ova vrsta se suočava s mnogim izazovima koji ugrožavaju njen opstanak.
Pad populacije orlova krstaša počeo je 90-ih godina, a do pre deset godina njihova sudbina je bila kritična. Vojvodina se pretvorila u veliku njivu, što je dovelo do uništavanja staništa koja orlovi preferiraju. „Uništava se veliki broj stabala i staništa, što je najproblematičnije“, objašnjava Rankov.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije preduzelo je različite mere kako bi se očuvala ova vrsta, uključujući postavljanje veštačkih gnezda i podizanje svesti među lokalnim zajednicama. U 2017. godini počelo je neprekidno čuvanje orlova u kritičnom razdoblju, što je rezultiralo postepenim porastom populacije. Tokom tri godine, Bora i Eržika su se uspešno gnezdili, čime su povećali broj gnezdećih parova.
Nedavna priča o orlu krstašu po imenu Feliks dodatno je skrenula pažnju na ovu vrstu. Feliks je prešao hiljade kilometara, od Bačke Topole do Bliskog istoka, ali je na kraju postao žrtva krijumčara ptica. Na sreću, uz pomoć organizacija za zaštitu ptica, Feliks je spašen i trenutno se nalazi u prihvatilištu u Libanu, odakle će se vratiti u Srbiju.
Iako se broj orlova krstaša povećava, i dalje se suočavaju s rizicima kao što su gubitak staništa, uznemiravanje u gnezdećem periodu, strujni udari, nelegalni lov i trovanja. „Uložene su godine rada, a samo jednim trovanjem možemo da izgubimo čitavu populaciju“, upozorava Rankov.
Napori DZPPS-a, uključujući projekat „PannonEagle LIFE“, koji okuplja partnere iz Mađarske, Slovačke, Austrije i Češke, pokazali su se kao uspešni. U ovom trenutku, u Vojvodini se orlovi krstaši ponovo gnezde na starim, visoko stablima koja su im neophodna za preživljavanje.
S obzirom na trenutne trendove, postoji nada da će se populacija orlova krstaša nastaviti povećavati. „Nadamo se da će jednog dana ponovo leteti iznad Fruške gore i da će se proširiti i na Šumadiju“, zaključuje Rankov. Ova pozitivna priča o očuvanju orlova krstaša pokazuje koliko je važno raditi na zaštiti prirode i podizanju svesti o značaju očuvanja biodiverziteta.
