Predsednica Prekršajnog suda u Beogradu, Olivera Ristanović, upozorila je na sve veći broj učesnika u saobraćaju, što dovodi do povećanja saobraćajnih prekršaja i nedostatka saobraćajnog obrazovanja. U razgovoru za Euronews Srbija, Ristanović je istakla da se roditelji i mladi vozači često ne pridržavaju propisa, što rezultira ozbiljnim prekršajima kao što su vožnja pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, a ovi slučajevi su u stalnom porastu.
Ristanović je napomenula da ukupni broj saobraćajnih prekršaja ostaje konstantan, ali se menjaju njihova struktura i tipovi u zavisnosti od akcija Saobraćajne policije. „Saobraćajna policija u kontinuitetu podnosi određeni broj zahteva. Oni se ne smanjuju niti povećavaju, samo se menja vrsta prekršaja“, navela je ona.
Na primer, pojačana kontrola brzine dovodi do većeg broja prekršaja prekoračenja brzine, dok nadzor kamera na raskrsnicama rezultira prijavama za prolazak na crveno svetlo. U blizini škola, tokom početka školske godine, takođe se beleže česti prekršaji.
Posebno zabrinjavajući je konstantan broj vozača koji upravljaju pod dejstvom alkohola, kao i porast vozača pod uticajem psihoaktivnih supstanci. Ristanović je izrazila zabrinutost zbog toga, ističući da se broj vozača koji voze pod dejstvom alkohola ne menja, ali da se povećava broj onih koji voze pod dejstvom droga.
„Nažalost, uvek imamo isti broj lica koja upravljaju pod dejstvom alkohola. Povećava se broj lica koja upravljaju vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, i to je naša stvarnost“, kazala je ona. Kako se broj vozila na putovima povećava, očekuje se dalji rast broja prekršaja, a Ristanović je identifikovala nedostatak saobraćajne kulture kao jedan od ključnih problema u Srbiji.
„Mislim da je naš najveći problem što nemamo kulturu saobraćajnog obrazovanja“, naglasila je ona. Ovaj problem počinje već u detinjstvu, jer roditelji često prelaze ulicu sa decom van pešačkih prelaza, čime nesvesno uče decu nepoštovanju propisa. Takođe, sve veći broj maloletnika postaje počinitelji prekršaja, posebno u saobraćaju.
„Dali smo im dozvole pre punoletstva, a pokušavamo da napravimo od njih uzorne vozače. To je prosto nemoguće, oni nisu dostigli tu zrelost“, objašnjava Ristanović. Brine je i ponašanje roditelja tokom sudskih postupaka, gde često izražavaju stavove poput: „I ja sam u njegovim godinama isto radio“, što otežava prevenciju.
Video-nadzor se pokazuje efikasnim, jer snimci pružaju nepobitne dokaze o prekršajima. „Vas kad snime u prekršaju, nemate čime da osporite“, dodala je ona. Ipak, ozbiljni prekršaji poput značajnog prekoračenja brzine, vožnje pod dejstvom alkohola ili prolaska na crveno svetlo često dovode do saobraćajnih nezgoda, a građani često nisu svesni težine svojih postupaka.
Na pitanje da li je potrebno pooštriti kaznenu politiku, Ristanović je izjavila da nije pristalica takvog pristupa, jer kazne obično pogađaju one koji nisu sporni. Umesto pooštravanja, ona zagovara edukaciju mladih pre nego što postanu vozači.
„Mislim da je jedino na taj način moguće raditi na buđenju svesti građana da svi odgovaramo za ono što učinimo“, naglasila je ona.
Od početka protesta u Srbiji pre 11 meseci, Prekršajni sud beleži veći broj predmeta iz oblasti javnog reda i mira. Međutim, Ristanović naglašava da se radi uglavnom o lakšim incidentima, dok teži slučajevi završavaju u krivičnim postupcima. Najčešći prekršaji uključuju drsko ponašanje i vređanje službenih lica.
Prekršajni sud u Beogradu suočava se s velikim obimom posla, obrađujući polovinu svih prekršajnih predmeta u Srbiji. Ristanović je istakla da se hiljadu zahteva više ili manje ne može osetiti u sistemu koji se već suočava sa velikim pritiskom.
Mnogi od ovih postupaka završavaju oslobađajućim presudama, jer je teško dokazati da je uvrede pretrpelo konkretno službeno lice. U proteklim mesecima, protesti poput „1 od 5 miliona“ i okupljanja ispred Skupštine nisu značajno povećali priliv predmeta, jer se slični događaji u Beogradu dešavaju kontinuirano.
Na pitanje o kritikama vlasti upućenim pravosuđu, Ristanović je ostala uzdržana, naglašavajući važnost fokusa na dokaze i zakon, jer „ako sud ne poštuje zakon, onda ga neće niko drugi poštovati“. Sudije donose odluke na osnovu zakletve i propisa, bez obzira na pohvale ili kritike.
