Zainteresovanost učenika za upis na fakultete u Srbiji beleži blagi pad u poslednjim godinama, a rast cena školarina i troškovi studiranja značajno utiču na odluke maturanata i njihovih porodica. Univerzitet u Beogradu planira da upiše 595 brucoša manje nego prethodne godine, dok i drugi univerziteti beleže smanjenje interesovanja za studiranje. Najnovija najava da će sedam fakulteta Univerziteta u Beogradu povećati cene školarina postavlja pitanje kako će izgledati naredna akademska godina.
Od ukupno 31 fakulteta na Beogradskom univerzitetu, povećanje školarina najavili su Fakultet organizacionih nauka, Mašinski fakultet, Ekonomski, Pravni, Filološki, Tehnički fakultet u Boru i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. Takođe, najviša školarina ostaje na Arhitektonskom fakultetu i iznosi 300.000 dinara. Na Filološkom fakultetu školarina je porasla sa 119.000 na 120.000 dinara, dok je Ekonomski fakultet korigovao cene školarina u rasponu od 112.479 do 147.999 dinara na 115.853 do 152.400 dinara, u zavisnosti od broja ostvarenih bodova.
Slični trendovi beleže se i na Pravnom fakultetu, gde će samofinansirajući studenti plaćati 117.000 dinara umesto dosadašnjih 114.000. Na Mašinskom fakultetu školarina za program Mašinsko inženjerstvo porasla je sa 108.000 na 111.000 dinara. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja beleži povećanje sa 150.000 na 156.000 dinara, dok je Fakultet organizacionih nauka povećao školu sa 171.000 na 180.000 dinara.
Na Tehničkom fakultetu u Boru školarina je skočila sa 60.000 na 70.000 dinara, što predstavlja povećanje od 10.000 dinara. Fakultet političkih nauka još nije objavio konkurs, ali nezvanične informacije sugerišu da neće podizati školarine.
Povećanje školarina dolazi u trenutku kada se beleži opadanje interesovanja za fakultete. Mnogi mladi se pitaju da li se godine studiranja zaista isplate. Alternativni načini sticanja znanja, kao i visoki troškovi života, odvraćaju deo maturanata od odlaska na studije. Dekani fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, Branko Stajić i Patrik Drid, ističu da su razlozi za manji broj studenata višegodišnji demografski pad, promene na tržištu rada, ali i turbulentna dešavanja na univerzitetima tokom prethodne godine.
Dekan Šumarskog fakulteta, Branko Stajić, naglašava da je jedan od ključnih razloga demografski pad i smanjenje broja dece, što se jasno vidi u poređenju podataka. Dok je 1985. godine u osnovnim školama bilo oko 245.000 dece, do 2025. godine taj broj bi mogao da padne na oko 65.000.
Pored toga, Stajić ističe da visoki troškovi studiranja, uključujući troškove stanovanja, dodatno otežavaju situaciju. Mnogi studenti se suočavaju sa problemima prilikom upisivanja nekih smerova na Beogradskom univerzitetu, gde se pojavljuje samo po jedan ili dva kandidata za nastavničke smerove.
Dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, Patrik Drid, smatra da dešavanja na univerzitetima dodatno pogoršavaju situaciju. „Ne slažem se da je samo demografski pad razlog. Prethodnih godina nismo imali ovakve drastične padove. Verujem da je razlog nesigurnost učenika u vezi sa upisom na državne univerzitete“, rekao je Drid. Mnogi učenici odlučuju se za studije u inostranstvu ili na privatnim fakultetima, zbog straha da bi mogli izgubiti celu godinu zbog nesigurnosti na državnim univerzitetima.
Kombinacija slabijeg interesovanja i viših troškova školarina dugoročno će se odraziti na organizaciju akademske godine. Fakulteti bi mogli doći u situaciju da imaju manje formiranih grupa, spajaju studente iz različitih smerova u zajednička predavanja, ili povremeno ne otvaraju izborne predmete zbog nedovoljnog broja prijavljenih.
Stručnjaci ističu da će univerziteti morati da rade na vraćanju poverenja studenata i roditelja u sistem visokog obrazovanja kako bi se preokrenuo trend opadanja broja upisanih studenata.
