S prvim jesenjim danima i padom temperature, stovarišta ogreva na jugu Srbije suočavaju se s velikom potražnjom, posebno za peletom, kog trenutno nema dovoljno na tržištu. Cene su porasle za oko 4.000 dinara po toni u odnosu na proleće, a prodavci upozoravaju da fabrike ne uspevaju da proizvedu dovoljne količine, dok deo zaliha odlazi u izvoz.
Dugogodišnji prodavac peleta iz Malošišta, u okolini Niša, Danilo Stojanović, rekao je u razgovoru za Euronews Srbija da je interesovanje ogromno, ali da je kapacitet ograničen. „Ljudi se, nažalost, sete ogreva tek kad zahladni i sada je svima hitno. Peleta ima, dobijamo količine, ali nije dovoljno koliko ljudi traže“, kazao je Stojanović.
U njegovoj kancelariji liste čekanja svakodnevno se pune. Telefoni, kaže on, ne prestaju da zvone, a kamioni s ogrevom izlaze sa stovarišta neprekidno. „Vozimo koliko možemo da postignemo. Ljudi bi trebalo da menjaju svest i kupuju ogrev u proleće ili tokom leta, kada je jeftinije i kada isporuka ide bez problema“, poručuje.
Cena peleta je tokom jeseni porasla u proseku za 3.000 do 4.000 dinara po toni, u poređenju s prolećnim mesecima. „Trenutna cena je od 30.000 do 33.000 dinara po toni. Prošle godine pelet se mogao kupiti i za 27.000 dinara. Tad je bilo i više robe. Sada je nestašica, fabrike ne mogu da proizvedu koliko tržište traži“, objašnjava Stojanović i dodaje da dodatni problem predstavlja i izvoz.
Građani sve češće biraju pelet umesto tradicionalnog ogrevnog drveta, ne samo zbog cene, već i zbog praktičnosti i ekološke prihvatljivosti. „Pelet je lakši za rukovanje, manje zagađuje okolinu, ima manje pepela. Sve je jednostavnije – i skladištenje i loženje“, objašnjava Stojanović.
Ipak, kako dodaje, kada se svi troškovi saberu, razlika između ogreva na pelet i drva nije velika. „Kad se drvo iseče, iscepa i kada se računa svakodnevno loženje, cena ispadne slična kao kod peleta. Ali ljudi sve više biraju ono što im štedi vreme i trud.“
### Potražnja za drvetom i ugljem opada
Na njegovom ogredu, kaže, ogrevno drvo se i dalje prodaje, ali je potražnja, kako kaže naš sagovornik, slabija nego ranijih godina. Stojanović navodi da će cena metra cepanog drveta biti oko 16.000 dinara. U niškom regionu drvo se može naći i po ceni od 6.300 do 8.500 dinara – u zavisnosti od prodavca, lokacije i da li se kupuje direktno ili preko Srbija šuma.
Ugalj je i dalje prisutan na tržištu, ali njegova upotreba u domaćinstvima polako opada. Cene variraju od 16.500 do 24.000 dinara po toni, ali interesovanje nije na nivou ranijih godina. Prodavci kao razlog navode blaže zime prethodnih godina, povećan fizički napor oko pripreme i loženja drva, ali i sve širu gasifikaciju gradova, poput Niša, kao i državne subvencije za prelazak na efikasnije i čistije izvore grejanja.
“ Sve to utiče da drvo sve slabije ide. Ljudi traže jednostavnija rešenja“, ocenjuje Stojanović. Ova situacija na tržištu ogreva ukazuje na promene u navikama potrošnje, gde se sve više pažnje posvećuje ekološkim aspektima i praktičnosti, što predstavlja izazov za tradicionalne oblike grejanja.
