Povećanje cene struje za domaćinstva do kraja godine praktično je izvesno, a Vlada Srbije je obećala Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) da će uskladiti cenu električne energije sa inflacijom. Inflacija u maju iznosila je 3,5 odsto, što može značiti poskupljenje struje u rasponu od tri do četiri odsto. Vlada je naglasila svoju posvećenost redovnoj indeksaciji cena električne energije do kraja 2026. godine, ali nije precizirala kada bi se to moglo dogoditi, da li pre početka grejne sezone ili nešto kasnije.
Osim povećanja cena struje, Vlada je obećala i preispitivanje postojeće blok-tarifne strukture do kraja avgusta 2026. godine. Ove promene su fokusirane na moguće izmene granica potrošnje u tri zone: zelenu, plavu i crvenu. Zelena zona obuhvata potrošnju do 350 kilovat-sati, plava od 351 do 1.200 kilovat-sati, dok se crvena zona primenjuje na potrošnju veću od 1.200 kilovat-sati. Ovaj sistem tarife uveden je u jesen 2022. godine, kada su se granice za crvenu i plavu zonu promenile, što je dovelo do viših računa za mnoge potrošače.
Goran Đukić, predsednik Resornog odbora za energetiku stranke Srbija centar (SRCE), naglašava da je Vlada Srbije u pregovorima sa MMF-om 2025. godine dogovorila još jedno poskupljenje struje do kraja 2026. godine, u skladu sa stopom godišnje inflacije. On ukazuje da bi moglo doći do ponovnog spuštanja praga za crvenu zonu, što bi dodatno povećalo troškove za domaćinstva.
U međuvremenu, Udruženje za zaštitu prava potrošača „Prosperitet“ upozorava da bi eventualne izmene blok-tarifa mogle negativno uticati na račune velikog broja domaćinstava. Ističu potrebu za rešavanjem postojećih problema u sistemu očitavanja brojila pre nego što se izvrše bilo kakve promene u tarifama. Prema njihovim rečima, tačna očitavanja brojila su ključna za pravilno obračunavanje i primenu blok-tarifa.
Cena struje za domaćinstva u Srbiji počela je da raste nakon izbijanja rata u Ukrajini, a prvo poskupljenje usledilo je u septembru 2022. godine. Tokom 2023. godine, struja je poskupela tri puta, a očekuje se da će se trend poskupljenja nastaviti. Do sada su domaćinstva u Srbiji doživela značajan rast cena, sa povećanjem od više od 90 odsto u poslednjih deset godina, što je dovelo do promene statusa Srbije kao jedne od država sa najjeftinijom strujom u Evropi.
Podaci Eurostata pokazuju da je Srbija u poslednjim godinama postala lider u rastu cena električne energije, dok je u drugim zemljama regiona, poput Rumunije, povećanje bilo znatno niže. U Crnoj Gori, cena struje je praktično stagnirala, dok je u Mađarskoj zabeležen pad cena. Ove promene ukazuju na to da Srbija više nije zemlja sa najjeftinijom električnom energijom, a trenutna situacija zahteva hitne reforme i transparentnost u radu Elektroprivrede Srbije (EPS).
U svetlu ovih najava, mnogi potrošači se pitaju kako će se njihove životne navike promeniti zbog rasta cena i potencijalnih novih tarifnih struktura. Potrebno je da Vlada Srbije pruži jasne informacije i da se fokusira na poboljšanje celokupnog sistema distribucije i očitavanja, kako bi se izbegli dodatni troškovi i nesigurnosti za građane.
