Jedan od najsmrtonosnijih vulkana na svetu, meksički Čičon, ponovo izaziva zabrinutost među naučnicima. Ovaj vulkan, koji je osamdesetih godina prošlog veka usmrtio hiljade ljudi, sada pokazuje znakove aktivnosti koji su podstakli intenzivna istraživanja i monitoring.
Povišena temperatura kraterskog jezera i očigledno ključanje skrenuli su pažnju stručnjaka na sistem koji je, bar do nedavno, delovao stabilno. Zbog opasnosti koje su ostale nakon erupcije iz 1982. godine, područje oko Čičona i dalje je zabranjeno za pristup. Međutim, naučne ekipe sprovode terenska istraživanja i geofizičke analize kako bi razumeli promene koje se dešavaju.
Naučnici su potvrdili da su zabeležene promene povezane sa aktivnim hidrotermalnim procesima ispod jezera. Iako ne ukazuju na neposrednu erupciju, ove aktivnosti odražavaju dinamičan unutrašnji sistem vulkana koji bi mogao postati promenljiv. Između juna i decembra 2025. godine, timovi sa Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika (UNAM) zabeležili su stalne promene u kraterskom jezeru, uključujući prisustvo plutajućih šupljih kugli sumpora, fenomen koji se povezuje sa gasovima koji se uzdižu kroz tečni sumpor na dnu jezera. Površinska temperatura jezera, koja je već bila visoka zbog geotermalne aktivnosti, dostizala je čak 118 stepeni Celzijusa tokom više merenja.
Vizuelne promene su takođe uočene. Jezero, koje je ranije bilo pretežno obraslo algama, sada ima sivkastu nijansu, što ukazuje na povećanu koncentraciju sulfata i silicijuma. Ove hemijske transformacije ukazuju na jače interakcije između hidrotermalnog sistema i površinskog okruženja.
Prema izveštaju UNAM-a o Čičonu, nivoi hlorida u uzorcima vode značajno su varirali, što je ključni indikator unutrašnjih promena u sastavu fluida. Dodatni terenski podaci pokazuju porast emisija vodonik-sulfida i ugljen-dioksida, gasova koji se mogu nagomilati do opasnih koncentracija u blizini kratera. Takođe je potvrđeno prisustvo mehurića gasova koji se izdvajaju sa dna jezera, što dodatno ukazuje na aktivnost hidrotermalnog sistema vulkana.
Erupcija Čičona 1982. godine ostaje jedna od najsmrtonosnijih u modernoj istoriji Meksika, kada je više od 2.000 ljudi izgubilo život usled erupcije koja je zatrpala čitava naselja lavom i pepelom. Ova erupcija je značajno uticala na globalne temperature zbog velike količine sumpor-dioksida koja je dospela u stratosferu.
Danas je vulkan pod žutim alarmom, što označava neuobičajenu, ali ne i eruptivnu aktivnost. Seizmički signali zabeleženi tokom druge polovine 2025. godine ostali su plitki i niske magnitude, što ukazuje na površinske hidrotermalne promene, a ne na dublju magmatsku intruziju. Ipak, složena geohemija u jezeru, zajedno sa porastom emisije gasova i temperaturnim oscilacijama, podstakla je jačanje mreže za posmatranje.
Uprkos višegodišnjem praćenju, Čičon i dalje nema modernizovan sistem nadzora u realnom vremenu. Ograničenja u seizmičkoj pokrivenosti i nedostatak automatizovanih senzora za gasove otežavaju procenu rizika. Kao odgovor na to, UNAM i državne agencije započele su korišćenje dronova i sistema za daljinsko osmatranje kako bi pratili toplotne signaturu i gasne oblake.
Lokalne vlasti, u saradnji sa naučnicima, pokrenule su edukativne programe kako bi upoznale stanovništvo sa vulkanskim opasnostima. Jedna od inicijativa, pod nazivom Lotería del Chichón, ima za cilj da stanovnicima u okolnim zajednicama približi ove opasnosti kroz kulturološki relevantne materijale.
Iako se velika erupcija u skorijem periodu čini malo verovatnom, stručnjaci ostaju oprezni zbog mogućnosti eksplozija izazvanih gasovima, koje mogu nastati kada podzemne vode dođu u kontakt sa ekstremnom toplotom. Trenutni uslovi u jezeru ukazuju na povišen unutrašnji pritisak, a stanje može ostati stabilno ili se naglo promeniti. Na kraju, ostaje neizvesno da li je trenutna aktivnost kratkotrajni poremećaj ili uvod u dugotrajniju aktivnost vulkana, ali je jasno da sistem nije uspavan.
