Velika Britanija, Kanada i Francuska najavile su da planiraju da priznaju Palestinu kao državu u septembru, dok Portugal razmatra sličan potez, što predstavlja značajnu promenu u spoljnoj politici ovih zemalja. Ove tri države su istakle da će svoje odluke zvanično objaviti na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, ali su takođe dodale da bi priznavanje moglo biti obustavljeno ukoliko Izrael ispuni određene uslove. S druge strane, Hamas će takođe morati da ispuni određene kriterijume kako bi se proces priznavanja nastavio.
Prema Konvenciji iz Montevidea iz 1933. godine, da bi Palestina bila priznata kao suverena država, mora ispuniti nekoliko kriterijuma. Ovi kriterijumi uključuju postojanje stalnog stanovništva, definisane teritorije, efikasne vlade i međunarodne odnose, kao i formalne diplomatske procese. Od 193 članica UN, 147 već priznaje Palestinu kao državu, uključujući Rusiju, Kinu i više od deset evropskih zemalja.
Proces prijema novih članica u UN obuhvata podnošenje zahteva generalnom sekretaru UN, koji zatim prosleđuje Savetu bezbednosti na razmatranje. Za odobrenje je potrebno najmanje devet glasova bez veta pet stalnih članica Saveta bezbednosti. Nakon odobrenja Saveta, zahtev ide Generalnoj skupštini, gde je potrebna dvotrećinska većina.
S obzirom na prethodne pokušaje, kao što je zahtev iz 2011. godine koji nije uspeo zbog nedostatka jednoglasnosti u Savetu bezbednosti, trenutna situacija ima potencijal da se značajno promeni. Britanski premijer Kir Starmer smatra da je sada pravo vreme za priznavanje Palestine, ukazujući na nužnost održavanja ideje o rešenju sa dve države, gde bi Izrael bio bezbedan uz održivu palestinsku državu.
Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je takođe izrazio podršku priznavanju palestinske države, naglašava potrebu za očuvanjem ideje o rešenju sa dve države, uprkos pritiscima drugih zemalja. Izrael, s druge strane, izražava zabrinutost zbog ovog poteza, tvrdeći da bi priznavanje palestinske države moglo ugroziti bezbednost.
Palestinci, pak, traže nezavisnu državu na Zapadnoj obali, u anektiranom istočnom Jerusalimu i Pojasu Gaze, teritorijama koje je Izrael okupirao od Šestodnevnog rata 1967. godine. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu oštro je osudio ovaj razvoj događaja, nazivajući ga „lansirnom stanicom za uništenje Izraela“.
Kada je reč o uslovima za priznavanje, Izrael mora preduzeti konkretne korake ka okončanju humanitarne krize u Gazi, dogovoriti prekid vatre, obezbediti dugoročni mir i omogućiti UN da ponovo pokrene isporuku pomoći. S druge strane, Hamas je obavezan da oslobodi taoce, razoruža se i javno se odrekne svoje vladajuće uloge u Gazi.
Međunarodna zajednica je podeljena u svojim reakcijama. Dok su zemljama poput Kanade i Velike Britanije izražene pohvale za ovaj potez, druge, uključujući SAD, upozoravaju na moguće posledice. Tramp je nazvao priznavanje „nagradom za Hamas“, dok je nemačka vlada istakla da podržava rešenje sa dve države, ali da trenutno neće priznati palestinsku državu bez dodatnih uslova.
U međuvremenu, australijski premijer je opisao situaciju u Gazi kao „humanitarnu katastrofu“ i naglasio potrebu za budućnošću u kojoj bi i izraelski i palestinski narodi mogli da žive u miru. Italijanski ministar spoljnih poslova je naglasio da priznavanje palestinske države treba da ide ruku pod ruku s priznavanjem Izraela.
Ovaj razvoj događaja je značajan ne samo za Palestinu i Izrael, već i za međunarodnu politiku u celini, s obzirom na to da bi priznanje palestinske države moglo dovesti do preispitivanja odnosa između zapadnih zemalja i Bliskog Istoka. U svakom slučaju, situacija ostaje dinamična i dalje će se razvijati na osnovu reakcija i dijaloga između uključenih strana.
