Sistem je jak koliko i njegovi temelji, a osnova zaštite života građana često ostaje nevidljiva. Medicinske sestre predstavljaju ključnu kariku u zdravstvenom sistemu, a 12. maja obeležavaju svoj međunarodni dan. Radica Ilić, predsednica sindikata medicinskih sestara i tehničara, govorila je o trenutnom položaju ove profesije u Srbiji, problemima sa kojima se suočavaju i izazovima u sistemu.
Ilić smatra da je položaj medicinskih sestara danas lošiji nego ranije, ističući da se dugogodišnji problemi samo produbljuju. „Meni se čini da je tada bilo mnogo bolje, odnosno da se mnogo više znalo o toj profesiji nego što je to slučaj danas“, rekla je. Ova situacija, kako navodi, traje već 40 godina i postoji opšti nemar prema profesiji, što je posebno izraženo u Srbiji.
U poređenju sa drugim evropskim zemljama, položaj medicinskih sestara u Srbiji je značajno lošiji. Ilić naglašava da je uloga medicinskih sestara ključna za funkcionisanje zdravstvenog sistema. Prema njenim rečima, čak 70 odsto svih procedura u zdravstvu sprovode medicinske sestre, babice, fizioterapeuti, laboranti i radiološki tehničari. „Ipak, mi smo potpuno skrajnute iz sistema“, dodaje ona.
Medicinske sestre se često suočavaju sa stereotipima i potcenjivanjem njihove profesije. „Najčešće se kaže da su sestre ‘lepe i glupe’ ili da su telohranitelj lekara“, objašnjava Ilić, naglašavajući koliko je njihova uloga zapravo presudna kada postanemo pacijenti.
Jedan od ključnih problema u zdravstvenom sistemu je nedostatak medicinskog kadra, kao i praksa prekvalifikacija. „Na konkursima se primaju prekvalifikovane osobe, a ne one koje su regularno završile školu“, rekla je Ilić, dodajući da to dovodi do toga da se u sistemu nalaze ljudi koji nisu adekvatno obučeni. Ova situacija je u velikoj meri rezultat nedostatka mehanizama koji bi se efikasno suprotstavili ovim problemima.
Govoreći o svakodnevnom radu, Ilić opisuje izrazito opterećen sistem. „Jedna sestra radi na odeljenju A, pa ide na odeljenje B, pa na C. Nas nema dovoljno u sistemu i to je osnovni problem“, navela je. Ona ističe da mladi sve ređe ulaze u profesiju iz pravih razloga, a mnogi se brzo razočaraju kada uđu u sistem. „Ostala sam u ovom poslu zbog adrenalina i poziva. Ali danas mladi misle da je dovoljno da uniforma lepo stoji“, dodala je.
Burnout je postao svakodnevica za mnoge medicinske sestre, a Ilić se osvrnula i na period pandemije kada su medicinske sestre bile u centru pažnje javnosti. „To je bila samo fikcija i privid. Hajde malo aplauzi, bravo, i to je to. Stvarnost je bila mnogo drugačija“, rekla je, naglašavajući da je bilo mnogo nepravde i da su se medicinske sestre morale boriti da dokažu svoj rad u crvenim zonama.
U reformama zdravstva često se zanemaruje najvažniji resurs – ljudi. „Svi govore o opremi, ali resurs je čovek. Ako nemate medicinsku sestru, sistem ne funkcioniše. Robot ne može da vas porodi niti da vam nađe venu. To su stvari koje nijedna tehnologija ne može da zameni“, zaključila je Ilić.
Ova situacija zahteva hitnu pažnju i reforme koje će prepoznati rad i trud medicinskih sestara, a ne samo opremu i tehnologiju. Njihova uloga u zdravstvenom sistemu je nezamenljiva, a bez adekvatne podrške i priznavanja, sistem će se suočiti sa još većim problemima.
