Politikolog Boban Stojanović ocenio je danas događaj koji se odigrao uoči samita EU kao „veliku glupost i diplomatski skandal”. Naime, iz Beograda je u Tivat sleteo avion sa putnicima koje su crnogorske vlasti odlučile da vrate. Stojanović je u podcastu Albatros news naglasio da ovaj potez nije bio ni diplomatija ni politika, već je to nazvao cirkusom ili manifestacijom „bolesti tinejdžerskih godina”.
On je dodao da je to bio pokušaj da se pokaže da Vučića vole i u Podgorici, ali je izražavao sumnju u motive takvih akcija. Ova situacija je, kako je istakao, povezana sa ranijim skupom podrške u Kumanovu, koji je organizovalo ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Stojanović se zapitao da li je Vučić imao strah od mogućih transparenta „Studenti pobeđuju”, zbog čega je odlučio da pošalje svoje pristaše na taj događaj.
Govoreći o prethodnim potezima vlasti, Stojanović je naglasio da je svaka politika kojom je Vučić pokušao da kupi birače bila pogrešna. Prema njegovim rečima, gotovo svaki međunarodni potez Srbije pod Vučićevim vođstvom bio je loš, a sve što je učinjeno prema studentima i opoziciji, takođe, bilo je pogrešno. On smatra da je Vučić ušao u „kolotečinu pogrešnih odluka”, ne sposobnih da se prilagodi novim okolnostima.
Stojanović veruje da bi Vučić, da je mogao da dobije izbore, krajem decembra 2024. već raspisao izbore. Prema njegovim rečima, postojala je ideja da se ostavkom Miloša Vučevića u januaru 2025. godine uđe u izborni proces i tako zatvori priča, slično kao što je to učinjeno nakon tragedije u osnovnoj školi u Beogradu.
Međutim, kako je istakao, dogodilo se ono što smatra najvažnijim u novijoj političkoj istoriji Srbije — studentske šetnje koje su počele 29. januara. Ove šetnje su, po njegovom mišljenju, značajno promenile javno mnjenje. Stojanović veruje da su istraživanja pokazala Vučiću da nema šanse za pobedu, što je dovelo do izbora Đure Macura, koji je sada blizu četiri stotine dana bez izbora.
U vezi sa padom rejtinga, Stojanović je napomenuo da ne misli na apsolutne brojeve, već na relativni rast opozicije. S obzirom na to, smatra da bi, da je situacija drugačija, izbori za predsednika i parlament već bili održani.
Kada je reč o biračima koji bi mogli glasati za opoziciju, Stojanović je izrazio želju da izbegne tu temu, smatrajući da ona postoji samo na društvenim mrežama. On ističe da su svi drugi politički akteri postali nebitni, osim Vučića i studentskog pokreta.
Veruje da će veliki broj ljudi, umesto da glasa za opoziciju, biti podstaknut da glasa za studente. Ovaj fenomen objašnjava mehaničkim i psihološkim faktorima. Mehanički faktor se odnosi na to da će ljudi razmišljati o mogućnosti da glasaju za manje aktere, dok će psihološki faktor podrazumevati želju da se glasa za pobednike.
Stojanović smatra da je protiv Vučića porasla podrška, te da prvi put ljudi ne glasaju samo protiv njega, već i za nešto. To „nešto” se, prema njegovom mišljenju, temelji na ključnim vrednostima poput pravde, slobode, decentralizacije, jednakosti i tolerancije. On se zapitao ko bi mogao biti protiv pravde ili slobode, ističući da takva stavka ne može postojati.
Na kraju, Stojanović je naglasio da nije isto glasati za opoziciju iz razloga protivljenja Vučiću, i glasati za nekoga ko donosi nadu za bolje sutra. Ovaj razgovor osvetljava trenutnu političku situaciju u Srbiji, naglašavajući promene koje su izazvane studentskim pokretom i rastuću podršku za nove vrednosti u društvu.
