Pripadnici Federalne uprave policije započeli su jutros izuzimanje dokumentacije u vezi sa tragedijom koja se desila u Donjoj Jablanici, gde je u poplavama i klizištu život izgubilo 19 ljudi. Ova akcija se sprovodi u okviru istrage koju vodi Federalno tužilaštvo, a koja se fokusira na događaje iz oktobra 2024. godine.
Portparol Federalnog tužilaštva, Nina Hadžihajdarević, izjavila je da nije reč o pretresu Ministarstva privrede Hercegovačko-neretvanskog kantona, već o izuzimanju dokumentacije od Rudarsko-geološke inspekcije koja deluje unutar ovog ministarstva. Ove aktivnosti su deo predmeta koji se odnosi na tragične događaje u Donjoj Jablanici.
Istragu o tragediji preuzelo je posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, organizovanog i međukantonalnog kriminala Federalnog tužilaštva. Tragedija se dogodila 4. oktobra 2024. godine, kada je Donju Jablanicu pogodila katastrofalna poplava koja je izazvala klizišta i dovela do gubitka života 19 osoba.
Nakon tih razarajućih događaja, predmet je prvobitno formiralo Tužilaštvo Hercegovačko-neretvanskog kantona. Tokom istrage, fokus je stavljen na firmu Sani, koja je upravljala kamenolomom u blizini naselja. Tokom poplava, velika količina kamenja obrušila se na kuće, a istražuje se i odgovornost drugih nadležnih inspekcija i službi.
Prethodna istraga obuhvatila je ne samo pravni subjekt Sani, već i četiri fizička lica koja su imala određene obaveze i odgovornosti u ovim događajima. Ova situacija dodatno naglašava potrebu za sistemskim rešenjima i boljim upravljanjem resursima kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.
U međuvremenu, porodice žrtava i lokalna zajednica traže pravdu i odgovornost od nadležnih institucija. Mnogi od njih izražavaju sumnju u transparentnost i efikasnost istrage, tražeći da se utvrdi ko je odgovoran za propuste koji su doveli do ove katastrofe. Takođe, apeluje se na vlasti da preduzmu hitne mere kako bi se poboljšala infrastruktura i zaštita od poplava, kako bi se smanjio rizik od sličnih tragedija u budućnosti.
Ova situacija takođe ukazuje na širi problem upravljanja prirodnim resursima i zaštite životne sredine u ovom delu Bosne i Hercegovine. Mnogi stručnjaci smatraju da je neophodno uvesti rigoroznije zakone i propise koji bi regulisali aktivnosti kamenoloma i drugih industrija koje mogu uticati na životnu sredinu i sigurnost građana.
U javnosti se sve više postavlja pitanje da li su nadležni organi učinili dovoljno da spreče ovakve tragedije. Osim toga, kritike se upućuju i na račun sistema nadzora koji je, prema mnogim mišljenjima, nedovoljno efikasan. Potrebno je više investicija u infrastrukturu i obrazovanje građana o rizicima od prirodnih katastrofa.
Dok se istraga nastavlja, porodice žrtava i dalje traže odgovore i pravdu, a očekuje se da će rezultati istrage biti od ključnog značaja za buduće preventivne mere i pravnu odgovornost. U isto vreme, lokalna zajednica se suočava sa dugoročnim posledicama ove tragedije, a povratak u normalan život biće dug i težak proces.
Ova situacija naglašava potrebu za kolektivnom odgovornošću i aktivnim delovanjem svih nivoa vlasti, kako bi se osiguralo da se slične tragedije ne ponove. Samo kroz zajednički rad i proaktivne mere može se stvoriti sigurnije okruženje za sve građane u Bosni i Hercegovini.
