Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević je danas izjavila da je do sada izdato 200.000 potvrda o upisu u javnu evidenciju u okviru Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima. Cilj ministarstva je da do kraja godine bude izdato između 800.000 i milion potvrda.
Na panelu „Uloga dijaspore u jačanju infrastrukturnih kapaciteta i razvoja Republike Srbije“, održanom na Četvrtom vidovdanskom saboru “Jedinstvo i snaga – Srbija” u Domu Vojske Srbije, ministarka je napomenula da se većina izdatih potvrda odnosi na porodične stambene objekte do 400 kvadrata. „Građani imaju poverenje u svoju državu, što se ogleda u 2,5 miliona podnetih prijava po ovom zakonu i 200.000 potvrda koje je Agencija za prostorno planiranje i urbanizam već izdala“, rekla je ona, dodajući da je plan da se u narednih šest meseci reši između 800.000 i milion podnetih prijava.
Sofronijević je naglasila da je za državu ključno da ima uređenu imovinsko-pravnu evidenciju. „U Srbiji precizno znate ko je vlasnik svakog automobila, dok ne znate ko je vlasnik kuće ili drugog objekta“, kazala je. Objasnila je da u tih 2,5 miliona objekata ne spadaju objekti javne namene, kao što su oni koji su u javnoj svojini ili verski objekti. „Postoji posebna radna grupa sa Srpskom pravoslavnom crkvom kako bi se i naši verski objekti vratili u okvire zakona“, dodala je ministarka.
Zakon o upisu prava na nepokretnostima omogućava vlasnicima da legalno priključe svoje objekte na struju, vodu i kanalizaciju, kao i da dobiju hipoteku na upisanu nepokretnost. „Ovo sve omogućava građanima da kvalitetnije žive i imaju veću pravnu sigurnost“, istakla je.
Ministarka je takođe govorila o velikim infrastrukturnim projektima koje njeno ministarstvo sprovodi, posebno u kontekstu investicionog ciklusa koji je pokrenut. „Srbija je pretrpela razne krize, ali mora da planira razvoj i u teškim regionalnim i globalnim uslovima“, naglasila je.
Govoreći o izgradnji infrastrukture, Sofronijević je istakla da je u bivšoj Jugoslaviji izgrađeno ukupno 596 km auto-puteva i brzih saobraćajnica, dok je od 2012. godine do danas izgrađeno 622 km puteva. „Trenutno se gradi oko 380 km auto-puteva, a planiramo da do kraja godine pustimo u saobraćaj oko 130 km novih puteva“, rekla je.
Ona je naglasila važnost završetka dva ključna koridora – Moravskog i Dunavskog. Moravski koridor povezuje auto-put Beograd-Niš i ‘Miloš Veliki’, a očekuje se da će za Vidovdan biti otvoreno dodatnih 24 kilometra. „Za nas je važno da povežemo sve jedinice lokalne samouprave koje se nalaze između ta dva koridora“, dodala je.
Dunavski koridor se proteže od izlaza sa auto-puta kod Požarevca do Golupca, a do kraja godine planira se završetak velike deonice od 27 kilometara. „Želimo da povežemo istočnu Srbiju i učinimo je dostupnijom“, kazala je. Nakon završetka Dunavskog koridora, planira se nastavak izgradnje prema Brzoj Palanci, preko Donjeg Milanovca.
Ministarka je takođe istakla da Srbija, kao jedina zemlja u ovom delu Evrope, ima brzu prugu koja omogućava brzinu od 200 kilometara na sat. Očekuje se da će putnički saobraćaj između Beograda i Budimpešte biti uspostavljen za oko tri sata, kada Mađarska završi svoj deo projekta.
Sofronijević je zaključila da su svi paneuropski koridori završeni, što će doprineti povezivanju i unapređenju infrastrukture u Srbiji i regionu.
